Kaд ЦИА испитује мозак памти заувек

У извештају Сената Америчког конгреса наводи се како су истражитељи покушавали да учине затворенике пасивним и немоћним да пруже отпор, преноси Бета.

Да би их довели у стање које психолози називају "научена беспомоћност" коришћене су технике ускраћивања сна, симулације дављења или стављање затвореника у позиције које изазивају стрес.

Докор Винченцо Јакопино, саветник у непрофитној организацији "Лекари за људска права", који је лечио жртве тортуре широм света, оценио је да извештај Сената садржи драматичне примере људи који ће дуго имати психолошка оштећења.

Велика је вероватноћа, по његовом мишљењу, да ће имати посттрауматски стрес, анксиозност, депресију и трајну промену личности.

Мада су неке промене реверзибилне, "мозак никада није исти као што је био", рекао је неуролог Брус Мекјуан са Универзитета Рокфелер, који истражује последице хроничног стреса.

Докази о наученој беспомоћности добијени су крајем 1960-их година извођењем експеримената на животињама.

У једном таквом огледу, псима су давани мањи струјни удари које нису могли да избегну. Када су стављени у другу кутију у којој су могли да избегну струју скакањем на другу страну, нису ни покушавали да то учине.

У извештају Сената се наводи да је то истраживање послужило као модел који су два психолога које је ЦИА ангажовала користила за прављење програма испитивања затвореника.

Физичко мучење такође утиче на мозак, али "психолошка тортура подрива саму способност мишљења, а не оставља ожиљке", каже психолог Стивен Рајснер, један од оснивача Савета за етичку психологију.