ЦИА, мучење без последица

Објављивање извештаја о бруталним акцијама ЦИА, како ствари стоје, неће имати озбиљне последице на улогу Централне обавештајне агенције у спровођењу америчке политике. Нових 528 страна налаза "утопиће се" у бесконачне томове контроверзних акција ЦИА, од Залива свиња, Вотергејта, па све до скандала у Ирану и Јужној Америци.

Извештај сенатске комисије, бар у Вашингтону, представљаће приличан удар на репутацију агената ЦИА, јер ће повући низ питања о способности те агенције да се влада, сходно правилима, али, како пише Вашингтон пост, нови скандал неће задати озбиљнији ударац моћи те организације.

Овакав закључак изведен је из чињенице да Америка годишње на борбу против тероризма троши милијарде долара, отвара подружнице ЦИА широм света и запошљава масу нових агената. Технолошки, ЦИА контролише флоту дронова и најмодерније, па самим тим и најскупље, системе за електронско надгледање.

"Од људи у ЦИА се често тражи да ураде тешке, понекада немогуће, ствари. Да су те акције лаке, извео би их неко други. Тако да у ЦИА схватају да су овакве примедбе део посла", рекао је Посту неименовани обавештајни званичник.

У Вашингтону сматрају да сенатски извештај представља покушај "пеглања" већ више од десет година размимоилажења ставова политичара и агената око начина рада, што ће, суштински, отворити врата Централној обавештајној агенцији да се и даље понаша као и до сада. Мање или више.

Снага ЦИА се црпи и из чињенице да ниједна друга владина агенција не може да изводи тајне операције у иностранству, убија, шпијунира, краде, поткупљује, уцењује или чини било шта друго како би ослабила америчке противнике.

Та моћ додатно је појачана после напада Ал Каиде 2001. године, када се Џорџ Буш Млађи окренуо агентима ЦИА како би разбио мрежу Осаме бин Ладена. ЦИА је главну улогу у тој операцији задржала и под Бараком Обамом.

"Десило се шта се десило... Ништа се неће променити, јер се ЦИА налази на сваком месту на којем се налази и Америка", сматра Вилијем Бенкс, директор Института за националну безбедност и антитероризан на Универзитету "Сиракјуз".

Ипак, објављивање извештаја о акцијама ЦИА могло би проузроковати извесне персоналне промене, или довести до забране најконтроверзнијих метода. Низ скандала пре 40 година довео је до забране убијања и шпијунирања унутар граница САД.

После 11. септембра пак ЦИА је била присиљена да обавештајне податке дели са осталим агенцијама, попут Федералног истражног бироа, док су пропусти у Ираку довели до дефинисања начина на који се прикупљени подаци верификују.

"Сваких десетак година, тамна страна владе измакне контроли", тврди Лок Џонсон, један од учесника истраге током седамдесетих година прошлог века. "С времена на време, ЦИА и остале агенције почну да раде ствари које не би смели".