(Не)вољно приближавање Кине и Јапана

Јапански премијер Шинзо Абе и кинески председник Си Ђинпинг сусрели су се у понедељак на маргинама Форума за економску сарадњу у Азијско-пацифичком региону (АПЕК) који се одржава у Пекингу.

То је први сусрет лидера две земље од 2012. године, када је због интензивирања политичког сукоба око територија у Источном кинеском мору дошло до озбиљног захлађења у њиховим међусобним односима.

Сусрет лидера друге и треће светске економије није прошао без контроверзе, јер је кинески председник свог јапанског колегу најпре оставио да чека, а потом на његов поздрав приликом руковања одговорио ћутањем и смркнутим изразом лица, што се у Јапану доживљава као отворена увреда и што није промакло ни медијима у САД и Европи.

Тај гест кинеског председника, којим је отворено показао да сусрет са јапанским премијером доживљава као нежељен али неопходан задатак, тако је релативизирао и на известан начин засенио важност тог догађаја.

Наиме, то је први сусрет на највишем нивоу од 2012. године када је влада у Токију откупила од приватног власника, јапанског држављанина, сићушна острва Сенкаку у Источном кинеском мору на које Народна Република Кина такође полаже право.

Јапанска влада тиме је ставила под своју директну управу малени архипелаг чија је укупна површина свега око осам километара квадратних, али који лежи над огромним подводним резервама природног гаса и нафте.

Након тога у Кини су избили масовни протести у којима је уништавана имовина јапанских предузећа, а уследио је и вишемесечни бојкот јапанских производа.

Истовремено, бродови и авиони кинеске обалске страже, као и бројна рибарска пловила из Кине, у знак пркоса против одлуке јапанске владе почела су да улазе у воде и ваздушни простор око тих острва која су у најмногољуднијој земљи света позната под називом Дијаоју.

Дуг и трновит пут ка потпуној нормализацији односа

Кинески председник Си Ђинпинг ове године има улогу председавајућег АПЕК-а, организације која окупља 21 државу и ентитет са обала Пацифичког океана. Влада у Пекингу je угостила њене чланице у велелепном конгресном комплексу, вредном чак шест милијарди долара, на вештачком језеру Јангћи у близини престонице.

Јапански медији као најважнији резултат кратког разговора премијера Абеа и председника Сија истичу њихов договор о успостављању "црвеног телефона", односно механизма за контакт између две армије у ванредним ситуацијама. Циљ је да се омогући брзо решавање потенцијално опасних сусрета бродова и авиона две државе у водама и ваздушном простору око спорних острва и смањила вероватноћа избијања оружаног сукоба.

То је корак за који се залагала јапанска влада и постигнуће које ће донекле умирити духове у Јапану, где влада забринутост да би неки неспоразум или исхитрена одлука у водама око острва Сенкаку (Дијаоју), могла да покрену оружани сукоб са тешким последицама.

Тиражни дневник Јомијури, близак владајућим круговима, прихвата оцену званичног Токија да су се два државника током разговора у Пекингу, који је трајао само 25 минута уз коришћење услуге преводилаца, сагласили да се врате принципима обострано корисног стратешког реципроцитета у међусобним односима и посвете унапређењу односа између две земље.

Међутим, у нијансираној ауторској колумни на првој страни, овај лист доноси и процену да је постигнут први важан корак у нормализацији између две земље, али да предстоји дуг пут, те да сусрет на највишем нивоу у Пекингу у овом тренутку не треба посматрати ни оптимистички ни песимистички.

Разлог за опрез несумњиво је то што се током кратког сусрета двojице лидера нису директно дотакла начина за решавање горућих проблема – територијалног спора око острва Сенкаку (Дијаоју), неслагања око зоне идентификације летелица над Источним кинеским морем, или недавних излета више стотина кинеских рибарских бродова који су на чак 2.000 километара од матице, у водама око јапанског архипелага Огасавара, дубоко у унутрашњости Пацифика, недељама нелегално обављали жетву ретког и скупоценог црвеног корала који се користи за израду накита.

Односе две земље оптерећује и неслагање око тумачења догађаја за време јапанске окупације Кине, пред почетак и током трајања Другог светског рата. Конкретно, последњих десетак година две државе воде дипломатску вербалну битку, па и медијску борбу у листовима широм света, о томе да ли су и у којој мери јапанске трупе плански силовале Кинескиње и око тога шта значе посете премијера и других високих јапанских политичара токијском храму Јасукуњи, у којем се чува спомен и на војсковође које су починиле ратне злочине у Кини.

Јапански дневник Асахи, који важи за једну врсту опозиционог гласила, критички се осврнуо на чињеницу да је сусрет два лидера био до последњег тренутка неизвестан и изузетно кратак и упозорава да, за разлику од јапанске стране која је просто задовољна чињеницом да је до сусрета уопште дошло, кинеска страна, чини се, не види добит у простој форми.

Тај лист такође истиче да државна гласила у Кини, попут Централне кинеске телевизије и новинске агенције Синхуа, дају мало простора извештавању о сусрету Си Ђинпинга са јапанским премијером, и да се у њима не види тумачење да су се тим сусретом две државе вратиле стратегији обостране добити, како се наводи у саопштењима јапанске владе.

Десничарски, националистички листови у Јапану истичу чињеницу да је кинески председник Си игнорисао поздрав јапанског премијера који се приликом руковања домаћину обратио речима: "Радујем се што имам прилику да се званично сретнем са вама."

Они наводе да се у кинеској штампи већ може видети тумачење по којем је Јапан, успостављањем механизма за комуникацију у ванредним ситуацијама, заправо фактички признао да постоји проблем територијалног спора између две државе, што је у супротности са гледиштем владе у Токију која тврди да такав проблем уопште не постоји, јер су острва Сенкаку већ више од сто година неотуђиви део Јапана.

Највећи добитници бизнисмени и радници

Упркос уздржаности и негативним оценама сусрета премијера Абеа и председника Сија у јапанској штампи, охрабрује чињеница да је учињен први, иако неспретан, а по јапанског премијера и понижавајући, корак у успостављању комуникације на највишем нивоу.

Сусрету два лидера претходили су месеци неформалних посета и дипломатије на нижим нивоима, попут посета градоначелника и парламентараца.

Највећи добитници су привредници обе земље који се сада могу опрезно надати оживљавању трговине између две државе, чији годишњи обим прелази и 200 милијарди евра.

Кина је највеће страно тржиште за јапанске производе, а угоститељи, произвођачи електронике, козметике и накита у Земљи излазећег сунца виде реке кинеских туриста као један од најефикаснијих лекова за опалу домаћу потрошњу и дефлацију.

С друге стране, далекоисточна царевина је деценијама највећи или један од највећих инвеститора у Кини, где јапанска предузећа запошљавају стотине хиљада радника.

Зато је у интересу обе земље да се, упркос постојању више отворених билатералних питања, очува општа војнополитичка стабилност у региону и оживи економска сарадња међу њима.

То дипломатски и пословни кругови у обе земље сигурно схватају, па ће јапански премијер вероватно у домаћој јавности на крају добити прелазну оцену за горку пилулу коју је прогутао у Пекингу.

Кинески председник ће, упркос смркнутом изразу и ћутању при руковању са јапанским колегом пред објективима фото-апарата, вероватно бити више речит у комуникацији са јапанском страном када се по завршетку великог самита у Пекингу спусте завесе и угасе камере.