Коморовски: Нада у поновну сарадњу с Русијом

Броњислав Коморовски је у интервјуу пољској телевизији ТВП уочи данашњег Дана независности Пољске рекао да је Русија је сувише велика земља да би у њој све било унапред заувек дато, преноси Бета.

"Не губим наду да ће се Русија вратити на мирни пут модернизације, јер у супротном нехе остати ништа од величине Русије, а биће само проблеми. Русија може да буде безбедна за остатак света ако се врати на тај пут модернизације", рекао је Коморовски.

Коморовски је рекао да последњи потези и санкције међународне заједнице уведене Русији делују и да их осећају и руска привреда и руска рубља.

"То виде и руски политичари и грађани. Надајмо се да је могућа унутрашња корекција руске политике", рекао је пољски председник.

Према оцени Коморовског, Пољска ову 96. годишњицу независности може да прославља уз осећај да је безбеднија него икада, без обзира на дешавања у Украјини.

"Можемо искрено да кажемо да Пољска није била никада тако безбедна као сада, у најмању руку последњих неколико стотина година. То не значи да немамо проблема иза источних граница Пољске, источних граница Украјине. Али, никада нисмо били опремљени тако јаким средствима одбране као сада, као што су НАТО, јака пољска армија и привредни темељи", рекао је Коморовски.

Пољски председник истакао је да Пољска не мора да се због кризе на истоку од њених граница сада панично и убрзано наоружава и да је искористила 25 година мира и слободе боље него неко друге земље, али је додао да је потребно да се убрза модернизација пољске армије.

Тумачења историје

Коморовски је, са друге стране, оштро тезу одбацио председника Русије Владимира Путина да је Пољска заслужила напад Хитлеровог Трећег Рајха зато што је и сама учестовала у распарчавању Чехословачке и упозорио да би по таквом "болесном тумачењу" и Совјетски Савез заслужио Хитлеров напад 1941. година и страдања током Другог светског рата.

"Види се да председник Путин није дипломац на катедри историје на свом универзитету. Када би био, знао би да проста логика његове изјаве води томе да је онда и Совјетски Савез добио то што је заслужио када је 22. јула 1941. године Адолф Хитлер напао СССР", рекао је Коморовски.

"А, онда је наступила глад, дошла је смрт, био је Стаљинград и милиони убијених људских бића. Дакле, то је болестан начин гледања на историју", рекао је пољски председник.

Путин је недавно у разговору са руским историчарима бранио пакт Рибентроп-Молотов о ненападању између Хитлерове Немачке и Стаљиновог Совјетског Савеза из августа 1939. године који је у тајном анексу садржао договор о подели сфера утицаја, тако да Немачкој припадне Литванија, а Совјетском Савезу Финска, Естонија, Летонија и део Румуније.

Пољску би по том тајном анексу поделили Немачка и СССР што се и десило 17 дана након што је Немачка 1. септембра 1939. године напала Пољску и започела тако Други светски рат, пошто је 17. септембра Црвена армија ушла у источне делове Пољске, односно делове који су, као и балтичке земље и финска, до Брест-Листовског мира 1918. припадали Русији.

Док је 2009. године Путин тај немачко-совјетски пакт осудио као неморалан, сада је оценио да су се у то време потписивали такви пактови, а да нема ничег лошег у томе што СССР није хтео да ратује и било му је потребно време за модернизацију армије.

Поводом оптужби да се Москва по том пакту договорила с Берлином да распарчају Пољску, Путин је сада рекао да је Пољску стигла одмаздаза то што се укључила у парчање Чехословачке.

Пољска је у јесен 1938. године злоупотребила Минхенски споразум којим су велике силе дале благослов Хитлеру да анектира Судете, области насељене немачком мањином и послала је војску у област Ћешина на североистоку Чешке и анектирала области настањене пољском мањином око којих су две младе државе водиле спор од краја Првог светског рата 1918.

Након Другог светског рата област је враћена Чехословачкој, а спор је окончан споразумом о границама између Чехословачке и Пољске 1958. године.

На годишњицу избијања Другог светског рата 2009. године у Гдањску тадашњи председник Пољске Лех Качињски осудио је анкесију области око Ћешина као грех и грешку коју је данашња Пољска у стању да призна и затражи за њу опроштај од Чеха.

Управо то мрачно поглавље из пољске историје садашња премијерка Пољске Ева Копач навела је као поуку коју је Пољска извукла из историје да никада више не би учествовала ни у каквом распарчавању и отимању територије суседа, па ни територија у Украјини које су некада припадале Пољској.