Беч и Берлин, светлом против мрака

Бечка јеврејска заједница у сарадњи са градом сећа се насиља "Кристалне ноћи" низом светлосних инсталација у делу Беча између Дунава и Дунавског канала, где се обично налазио јеврејски гето између фаза погрома (физичког насиља) и протеривања.

Беч се и иначе у првим новембарским данима одликује тешком атмосфером memento mori - најпре Дан мртвих првог новембра, непосредно за њим Дан душа, а онда за њима стиже девети новембар и посрамљено сећање на провалу насиља над јеврејским суграђанима на тај дан 1938. године, само осам месеци након што је Аустрија постала део нацистичке Немачке.

Сећају се и Немци, наравно, јер новембарски погроми оптерећују и њихово историјско памћење, али већ двадесет пет година неупоредиво тише и неупадљивије, јер је тамо падом Берлинског зида девети новембар прекомандован у срећне годишњице и добра сећања.

Монументална светлосна инсталација, којом балони с флуоресцентним гасом маркирају петнаест километара трасе некад 160 километара дугог зида који је раздвајао Источни и Западни Берлин, плени сву пажњу домаћих грађана, обичних туриста и проминентних гостију који су овог викенда прошетали испод Бранденбуршке капије.

Конференција падајућих зидова

Берлин еуфорично слави своје уједињење, а светлосна инсталација у његову част је већ добила иконички карактер, који се најлакше препознаје по томе да се балони краду и нестају. Прошле ноћи је полиција била постављена на најугроженијим тачкама зида светла. Јер, као што су се пре четврт века носиле цигле и камење са Зида као сувенири, тако се овог пута скидају балони.

Годишњица пада Зида је за Берлин постао дан када овај град за кратко напушта свакодневицу и стилизира се као слављеник окружен симболима срећног краја, холивудски "хепи ендинг" за исцрпљени милитаристички пруски дух.

Један од тих симбола је и конференција "Падајућих зидова", у организацији истоимене берлинске фондације коју је синоћ у Берлину отворила канцеларка Ангела Меркел.

Програмски и слављенички карактер те манифестације, први пут одржане пре шест година, нимало не умањује њену озбиљност. "Падајући зидови" су прилика да се у Берлин доведу најбриљантнији академски умови из читавог света - физичари, математичари, лекари, биолози, економисти, архитекте и други - како би из свог круга знања понудили сведочанство где су следећи зидови, опипљиви или не, које треба срушити.

"Који је следећи зид који заслужује да падне" пита се Фондација на својој интернет страници дизајнираној у атмосфери "Звезданих стаза", визуелно најупечатљивијој позитивној утопији белог човека.

Са истим мотивима постављена је и светлосна инсталација која вијуга кроз срце Берлина. Када се сви балони који су преживели судбину сувенира, спонтаних експлозија и других незгода вечерас церемонијално пошаљу у атмосферу, биће то знак да је Берлин још једном уједињен.

Притиснута достојанством тренутка, локална радио-телевизијска станица Берлин-Бранденбург није издржала а да свој извештај не објави под полуироничном најавом "Mehr Licht!" или "Више светла!", што су наводно и непроверено, али по сећању Гетеовог личног доктора Карла Фогела, биле последње речи великог књижевника.

Више светла у Бечу

Чега се Беч на овај дан сећа? Локални биланс новембарских погрома 1938. године био је: шест великих храмова, осамнаест синагога, 78 јеврејских социјалних установа је запаљено или оштећено; тридесет људи је погинуло у нередима; уништено је, разбијено и покрадено на хиљаде јеврејских радњи и станова, шест и по хиљада грађана јеврејског порекла је ухапшено, од тога је четири хиљаде послато у Дахау.

У контексту читавог Трећег рајха, може се говорити о 400 убијених људи, 1.400 уништених синагога и верских социјалних институција, на десетине хиљада опљачканих радњи и станова и 30.000 ухапшених и послатих у логоре.

Међу историчарима се усталила временска рачуница по којој је 1933. почела дискриминација Јевреја, 1938. прогон а 1941. холокауст.

Беч се дакле данас присећа средњег члана тог неславног тројства нацистичке државе, прогона, симболизованих кроз појам "Кристалне ноћи".

Медијски, већ се и ранијих година појављивао проблем са термином "Кристална ноћ". Успут речено, он никада није био званичан - нацистичка пропаганда је ту акцију називала "Новембарском акцијом", "Акцијом одмазде" или "Народним протестом" како би нагласила њену наводну спонтаност, иако је она била државно организована, подгревана и вођена.

У народном предању она је међутим, од почетка имала тон ломљиве, прозрачне лакоће: "Стаклена ноћ", "Стаклени четвртак", "Кристална ноћ".

Тако се догодило да је један стравичан догађај означнен једном лепом речју коју је поробио и учинио неупотребљивом за неидеолошку употребу. Прошле године је један хотел у Бад Клостерлаузницу, "Тиринген", изазвао скандал када је за викенд око деветог новембра гостима понудио аранжман "романтичне кристалне ноћи" са погодном ценом.

"Кристал" је на притисак медија и јавности повучен из рекламе, остала је само "романтика", али исто тако и питање да ли је инцидент био случајан или намеран, и, ако је био случајан, колико дуго се неке добре и лепе речи могу држати као таоци лоших историјских догађаја?

Вечерас са првим мраком, са 16 места концентрисаних око историјских локација гета и срушених синагога, у атмосферу изнад града ће бити пројективани стубови светла, док ће се истовремено на тргу појавити фантомска холографска пројекција највећег јеврејског храма запаљеног у "Кристалној ноћи".

Југославија - држава или симбол?

Пад Зида је генерално означио пад већине симбола Хладног рата - Гвоздене завесе, Варшавског пакта, Совјетског савеза и комунистичке Југославије. 

Наравно да су иза тих симбола стајали људи са својим конкретним животима, судбинама и трагедијама, али то свеједно не мења дубоко симболички карактер 1989. године, која је поставила камен темељац - тамо где га је извадила из упокојеног Берлинског зида - у пројект нове Европе.

Гледано из перспективе комунистичке Југославије, њена трагедија је била у томе да она никада није постала права држава, већ се више понашала као држава из нехата.

Када је после пада Берлинског зида Југославија коначно добила прилику да се из идеолошког симбола трансформише у демократску државу и уђе у Европску унију и пре Аустрије, Београд и Загреб су се у међусобној комуникацији вратили тамо где су стали 1945. године.

И зато, када је у остатку Европе 1989. завршен Други светски рат, у Југославији је он само настављен, да би био окончан тек у паклу "светлосних инсталација" НАТО бомбардера изнад Србије десет година касније.