Економски јаз између истока и запада Немачке

После рушења Берлинског зида 9. новембра 1989. године, тадашњи канцелар Хелмут Кол обећао је привредни процват источној Немачкој, у којој је тржишна економија полако мењала слику комунистичке структуре тог дела земље, преноси Бета.

Западни део земље је од тада уложио између 1.500 и 2.000 милијарди евра за финансирање уједињења две Немачке, рекао је професор јавних финансија у Лајпцигу Томас Ленк, али је додао да је тај "пакт солидарности" финансирао приход од додатно уведеног пореза.

Ленк је навео да опстају "слабости" привреде истока Немачке, јер су најбоље финансијске институције на западу, а с тим и најбољи послови и зараде.

"Јасно је да процес уједињења није још завршен, али постоји светло на крају тунела", рекао је економиста Микаел Бурда с Берлинског универзитета.

Бурд истиче да породице на западу имају и даље веће зараде, јер је стопа незапослености већа на истоку.

Пре 10 година било је 18,4 одсто незпослених на истоку, два пута више него на западу Немачке. У септембу се та разлика смањила, али и даље постоји. На истоку стопа незапослености износи 9,7 одсто а на западу 6,5 одсто.

Берлински зид, изграђен 1961. и срушен 9. новембра 1989. године, представља симбол Хладног рата.

Берлински зид, иначе кружног облика, био је дугачак 140 километара и еволуирао је кроз четири фазе.

Од 1961. до 1962. био је од жице. Од 1962. до 1965. године сачињавао га је ојачани жичани зид, да би од 1965. до 1975. стајао зид од малих бетонских блокова.

Најзад се приступило и градњи финалне и најсофистицираније верзије зида од армираног бетона који се састојао из 45.000 спојених блокова, сваки висине 3,6 метара и ширине 1,2 метра.

Зид је завршен 1980. и коштао 16.155.000 источнонемачких марака.