Српски хуманитарац очи у очи с еболом

Светски стручњаци признају да нису имали представу какве ће размере имати ебола, а све очи упрте су у највећа жаришта – Гвинеју, Либерију и Сијера Леоне. У том региону преминуло је више од 4.000 људи, а заражено је 9.000. 

Хуманитарна катастрофа – радно је окружење Београђанина Николе Јовановића. После Кеније и Филипина стигао је до Сијера Леонеа, где глобалну претњу гледа изблиза. Тамо организује транспорт лекова, хране и опреме угроженима.

Никола Јовановић каже да је страх саставни део живота, људи су уплашени, али су врло брзо прихватили правила понашања, тако да се стање побољшава.

"Западни медији у Европи и другим деловима света приказују много негативнију и драматичнију слику него што је овде, дакле ми се не сусрећемо са мртвим телима на улици", каже Јовановић.

Ситуацију отежавају локални обичаји који подразумевају контакт са покојником, чије је тело извор заразе. Зато се и сахране обављају по строго контролисаним процедурама.

У Сијера Леонеу ангажовано је 70 Николиних колега из света и 500 локалних волонтера и ниједан није заражен вирусом. Канте са хлором који убија еболу постављене су по граду, а после шест по подне не напушта се база.

Јовановић каже да су мере предострожности неопходне сваки пут кад улазите или излазите из јавне установе, чак и на ауто-путу постоје "чек поинти", где се мери температура.

"Нама пет до седам пута дневно у просеку мере температуру, не само нама већ свима који се крећу унаоколо", прича Никола.

Циљ је да болест не стигне до главног града, милионског Фритауна, у којем су хигијенски услови лоши. Нити да изађе из земље, из које ни путници не излази лако јер су готово све авио-компаније обуставиле летове. Храну не производе, јер је становништву забрањено да иде у поља. Све ово, 12 година после грађанског рата у коме је погинуло готово милион људи.