Газа, живот под шаторима док се чека обнова

Више од пет седмица пошто је рат између Хамаса и Израела нанео врло тешку материјалну штету Гази, многи људи чије су куће оштећене или срушене, чекајући обнову, живе у учионицама, излозима продавница и закрченим склоништима, преноси Бета.

У неким од најтеже погођених четврти, расељени су подигли шаторе крај остатака својих кућа.

Упркос хитној потреби да се порушено обнови, реконструкција је закочена израелско-египатском блокадом територије Газе и неразрешеном борбом за власт између Хамаса који влада у Гази, и Фатаха, на чијем је челу палестински председник Махмуд Абас.

Одговорни за обнову тврде да ће парализа коначно бити завршена крајем следеће седмице, међународном донаторском конференцијом у Каиру. Абас ће тражити четири милијарде долара за Газу где треба поправити 60.000 кућа и 5.000 фирми.

Кад се новац прикупи, споразум Уједињених нација ће обезбедити да се велике количине грађевинског материјала допреме у Газу, упркос блокади.

По том споразуму, Израел ће постепено ублажавати рестрикције, док ће Абас, који је 2007. године изгубио власт у Гази, повратити део контроле и побринути се да грађевински материјал оде тачно где треба.

Међутим, скептицизам у Гази веома је раширен. Летошњи рат који је трајао 50 дана, трећи је за само пет година, а многе куће тада уништене још нису поправљене.

У најновијем сукобу, убијено је више од 2.100 Палестинаца, углавном цивила.

У градићу Кузи, крај границе Газе са Израелом, више од трећине кућа је неупотребљиво.

Упркос неповерењу у остварење споразума, све стране имају интерес да се он одржи, колико год да је нестабилан.

Израел жели дугорочни мир с Газом, па је шеф Генералштаба чак изразио уверење да би дозвола увоза грађевинског материјала и унапређење животних услова Палестинаца смањило ризик од новог рата.

Абас има шансу да оконча више од седам година апсолутне власти Хамаса у Гази тиме што ће надзирати реконструкцију.

Хамасове оружане снаге могле би дозволити Абасовим снагама да дођу у Газу, јер је Хамас свестан да међународна заједница иначе неће помоћи, будући да ту организацују сматра терористичком.

Чак и пре рата, Хамасу је било све теже да управља Газом, јер је био погођен финансијском кризом – пошто је Египат затворио границу са том облашћу, као и шверцерске тунеле испод граничне линије, једини пут за свакодневно снабдевање становништва, али и за допремање оружја.