НАТО усвојио план за "ударну песницу"

Генерални секретар НАТО-а је, на конференцији за медије у Њупорту код Кардифа, указао да је главни безбедносни изазов за НАТО на источном крилу, јер је Русија својим нападом на Украјину променила безбедносну ситуацију у Европи, преноси Танјуг.

"НАТО ће одржавати константно присуство на истоку, где ће се наше снаге често ротирати, а биће изграђена и нова постројења за прихват нове јединице, уколико буде потребно да се она тамо упути", рекао је генерални секретар.

Засад се зна да ће главна команда снага за брзо реаговање бити у пољском граду Шћећину, али тек треба да се одлучи где ће она физички бити смештена, објаснио је Расмусен.

Пољски председник Бронислав Коморовски јуче је саопштио новинарима да ће у његовој земљи бити изграђени аеродроми и остала постројења за прихват јединице, уколико буде потребно да се упути у Пољску.

Британски премијер Дејвид Камерон рекао је данас да је Британија спремна да упути 3.500 војника у јединицу за брзо реаговање, али се касније исправио и саопштио да је хтео да каже да ће толико британских трупа бити ангажовано на војним вежбама у источној Европи које ускоро треба да се одрже.

Расмусен је упозорио и на опасност од џихадиста из Исламске државе (ИС) у Ираку и Сирији, у чије сузбијање НАТО као савез није укључен, али Расмусен није искључио могућност да се поједине чланице укључе у ваздушне ударе против ИС у Ираку под вођством САД.

Алијанса је, осим тога, спремна да помогне Ираку да појача одбрамбрене капацитете уколико ирачка влада то затражи, додао је Расмусен.

Генерални секретар је рекао да НАТО намерава да унапреди ратне планове у светлу нових претњи, као и да ће појачати вежбе и сарадњу са чланицама Партнерства за мир.

Амерички председник Барак Обама и европски лидери који учествују на самиту у Велсу требало би данас да се усагласе и о новим санкцијама Русији, која је због подршке проруским снагама у Украјини већ мета "циљаних мера" САД и ЕУ.

Засад те мере обухватају неколико руских фирми и преко 80 руских и украјинских функционера којима је забрањено да бораве и послују у Америци и ЕУ.

Нове мере би, према предлогу који је јуче саставила Европска комисија, требало да погоде неколико руских банака и енергетских предузећа и уведе ембарго на извоз оружја и неких технологија у Русију.

Британски шеф дипломатије Филип Хамонд заложио се данас за усвајање новог круга санкција, али је уједно најавио да оне могу бити укинуте уколико се украјинска криза мирно реши.

"Ако дође до прекида ватре, потписивања и примене мировног споразума, разговараћемо о укидању санкција", рекао је Хамонд данас за Би-Би-Си.