Вијетнам, протест самоспаљивањем

Шездесетседмогодишња Вијетнамка спалила се у граду Хо Ши Мин у знак протеста против постављања кинеске нафтне платформе у водама које Вијетнам сматра својом Ексклузивном економском зоном (ЕЕЗ), јавља локални лист Тан Ниен, а преносе медији у Источној Азији.

Неидентификована жена извршила је самоубиство испред Палате реунификације, политички и историјски важне грађевине у срцу Хо Ши Мина у којој је у прошлости била смештена марионетска влада Јужног Вијетнама.

Заузимање палате од стране тенковске јединице снага комунистичког Северног Вијетнама 1975. године означило крај америчке окупације и поновно уједињене земље која је готово три деценије била подељена.

Драматични чин камером мобилног телефона су снимили пролазници који су се затекли испред палате, а градске власти, по извештавању локалних медија, су саопштиле да су у пртљагу који је жена оставила за собом пронађени натписи који позивају Вијетнамце да се уједине у супротстављању кинеској агресији и у којима се изражава подршка за вијетнамску обалску стражу.

Прошле недеље Вијетнам је захватио велики талас антикинеских протеста у којима је повређено преко стотину људи, док је број погинулих непотврђен и по неким извештајима износи и до 20 особа. Близу десет хиљада кинеских држављана је побегло или плански евакуисано бродовима и авионима које су у Вијетнам упутиле кинеске власти. У протестима је уништавана имовина преко 600 страних компанија, међу којима, грешком, и пуно тајванских, сингапурских и јужнокорејских.

Узрок гнева вијетнамских грађана је постављање кинеске нафтне платформе вредне око милијарду долара у воде у Јужном кинеском мору недалеко од обале Вијетнама које би по Конвенцији Уједињених нација о праву на мору (УНЦЛОС) требало да буду Ексклузивна Економска Зона Вијетнама, али које Народна Република Кина сматра својом акваторијом.

Самоубиство самоспаљивањем је специфична врста политичког протеста која се протеклих деценија могла видети међу вијетнамским и тибетанским будистичким монасима, а нарочито је заступљена у Вијетнаму, где је током шездесетих година постала синоним за отпор окупационим снагама и домаћим квислинзима.

Будистички монах Тик Кванг Дук 1963. године спалио се у ставу за медитиацију, не испустивши ни гласа, управо у граду Хо Ши Мин (тада Сајгону), у знак протеста против прогона који је ондашњи режим Јужног Вијетнама спроводио над вијетнамским будистима и родољубима.

Владом у Сајгону тада су доминирали вијетнамски хришћани и она је, након повлачења француских колонијалиста, сарађивала са америчким војним снагама.

Тај драматични догађај снимио је фото-репортер америчке новинске агенције АП Малколм Браун, а његове, шокантне, фотографије обишле су свет знатно доприневши расту антиратног расположења у САД и изазвавши оштру међународну осуду бруталног јужновијетнамског режима који је неколико месеци касније и пао.

Тадашњи амерички председник Џон Ф. Кенеди те снимке је оценио као најутицајнији медијски извештај у историји.

Пример Тик Кванг Дука касније је следило још неколико вијтнамских монаха.

Концепт самоубиства као највишег израза невезивања за овоземаљске жеље и чина највеће жртве за добробит заједнице може се наћи у индијским и кинеским будистичким списима.

У нарочито утицајној будистичкој верској књизи "Лотус сутра" постоји алегорија о будистичком свецу који је свој живот даровао Буди тако што се полио уљем и запалио, оставши притом у дубокој, непомућеној медитацији.