Европски евроскептици

Они који желе да сруше Европску унију вероватно се никада раније нису толико радовали изборима за Европски парламент, који се одржавају за десетак дана. Број оних који се најшире могуће зову евроскептицима стално расте. Зато европска јавност нестрпљиво чека одговор на питање како ће ко проћи на изборима у мају.

"Једно истраживање енглеског Би-Би-Сија показује да би од 751 посланика колико их има Европски парламент, најмање 170 било евроскептично", каже Саша Адамовић из Центра за конзервативне студије.

Професор Факултета политичких наука Јован Теокаревић сматра да после ових избора ЕУ неће бити иста, али да неће бити ни много различита. "И после очекиваног успона евроскептичних партија, социјалисти и народњаци, који нису за радикално мењање ЕУ, имаће одлучујућу реч при формирању свих институција у њој", истиче Теокаревић.

У сваком случају, два најгласнија борца против Европске уније су председница француског Националног фронта Марин ле Пен и први човек Странке за независност Уједињеног краљевства Најџел Фериџ. Или британски Демостен, како га неки зову, јер је добар говорник.

Преци Најџела Фериџа доселили су се у Енглеску пре 300 година из Француске, па га зато неки политички противници цинично зову Фараш. Ипак, каже да су они били политичке избеглице, стално наглашава да се осећа као Британац.

Конзервативну партију напустио је 1992. због тога што није била против Европске уније. Многи евроскептици су одушевљени његовим говорима у Европском парламенту у којима предвиђа пропаст Уније.

"Међутим, ја не мислим да је Најџел Фериџ лидер евроскептицизма, он је пре свега изданак британске традиционалоне империјалне спољне политике, која је током векова увек била чак и антиевропска, тако да је Најџел Фериџ увек и против Европе, било да се она зове као некад Света алијанса, или што се данас зове ЕУ, он не прави разлику између Европе и ЕУ", сматра Саша Адамовић.

Странка Национални фронт, на чијем је челу Марин ле Пен, први пут је бљеснула 2002. године, када је њен отац Жан Мари ле Пен ушао у други круг председничких избора са Жаком Шираком. Француска је тада била у шоку јер је Ле Пен био политичар који је, између осталог, негирао Холокауст. Његова ћерка странку је преузела 2011. За непуне три године успела је да "умије" Национални фронт, толико да се и познате европске телевизије више не устручавају да је позову у госте.

"То више није екстремно десна или крајње десна странка како се и даље понегде назива у медијима, под њеним вођством то је сада странка која баштини класичну деголистичку спољну политику", верује Адамовић и наводи да то више није странка друштвених аутсајдера.

Јован Теокаревић објашњава да и Марин ле Пен, и лидери других евроскептичних партија покушавају да се дерадикализују да би освојили више гласова на изборима.

У Европском парламенту евроскептика ће вероватно имати и суседна Словенија. И то из редова владајуће Позитивне Словеније Аленке Братушек и Зорана Јанковића. Први на листи за европског посланика је професор Јоже Менцингер. Ипак, себе не види у друштву Фериџа и Ле Пенове.

"Зависи од дефиниције евроскептика, ако је евроскептик неко ко не мисли главом господина Бароза, онда сам евроскептик, јер сам ја критичар политике Европске комисије, али никако нисам еврофоб. Ја се плашим распада Европе, али оно што се ради у Европи можда води управо томе", каже професор Универзитета у Љубљани.

Архитекта словеначке транзиције сматра да ће стратегија стварања друштва знања у Европској унији заправо уништити европску индустрију, јер се све производи у Кини, а ништа у Европи. За Менцингера је проблематична и политика строге штедње у Европској унији, јер долази као шок тераприја. Свестан је да његов глас у Европском парламенту неће много променити, али каже да је важно да се прича о другачијој економској политици.

"Идеја ми је да причам оно што стварно мислим, мени не смета да ли сам десно или лево, на то се не обазирем, и на неки начин сам увек био критичан за време Југославије, за време Словеније, тако да ћу тај свој став задржати и даље - ако се то сматра за евроскептицизам, немам ништа против", каже кандидат за европосланика.

У сваком случају, евроскептици на изборе иду у неколико табора. У првом је Марин ле Пен која предводи савез странака који жели да сруши "берлински зид" у Бриселу, како она сама каже. Уз њу су холандски политичар Герт Вилдерс који је постао познат после контроверзне изјаве да не мрзи муслимане већ мрзи ислам.

Ту су Слободарска партија Аустрије, коју је некада водио Јерг Хајдер, а данас је води Хајнц Кристијан Штрасе, која је освојила 20 одсто гласова на прошлим изборима, али и италијанска Лига за север Умберта Босија.

"Они спомињу Европу нација или Европу отаџбина, Марин ле Пен је рекла да не жели Европу која би била глобална аномалија, која би имала на свом челу једну неизабрану недемократску бирократију која не води рачуна о свим својим чланицама", каже Саша Адамовић.

Циљ овог савеза је да освоји 38 посланичких места. То би значило да ће грађани Европске уније са скоро 2,5 милиона евра финансирати странке које би желеле да Европску унију сруше из темеља. И то је први парадокс тих избора.

Да ли због пара или идеологије, тек Најџел Фериџ и Марин ле Пен недавно су се посвађали. Фериџ је поручио да не може да сарађује са Националним фронтом, јер је у тој странци дубоко укорењен антисемитизам. Марин ле Пен одговара да су две странке блискије него што то желе да признају и позива британског политичара да заједно сруше тврђаву у Бриселу.

Под истим кишобраном евроскептицизма биће и мађарска партија екстремне деснице Јобик, која је на мађарским изборима освојила 21 одсто гласова. Против Европске уније су и грчка десничарска Златна зора, али и левичарска Сириза, Прави Финци, италијански Покрет пет звездица Бепе Грила...

"Биће евроскептика на екстремној десници, евроскептика тамо где смо ми, биће евроскептика међу комунистичким партијама. Не планирамо да идемо у кревет са било ким од њих, али можда ћемо исто гласати", каже Најџел Фериџ.

"И ако у Европском парламенту буде јака група евроскептика, ко зна, можда ћемо моћи да зауставимо и успоримо неке законе", истиче лидер Странке за независност Уједињеног Краљевства.

И Најџел Фериџ и Марин ле Пен више очекују од европских избора него од избора у својим земљама. И то је још један парадокс ове приче. Наиме, због већинског изборног система странка Најџела Фериџа у Британији до сада није успела да освоји ниједан мандат, па се из парламента у Стразбуру обраћа и британским гласачима. Слично је и са странком Марин ле Пен.

"Марин ле Пен је на последњим председничким изборима у Француској добила 19 одсто гасова, њу је подржала петина бирачког тела, али та иста партија због изборног система у доњем дому француског парламента има само два посланика, од преко 400", каже Јован Теокаревић.

Ипак, највећа енигма и за присталице и за противнике Европске уније јесте то да ли ће неко моћи да уједини евроскептике. Заправо, ко је прави предводник евроскептицизма у Европи. Саша Адамовић верује да је то без сумње Марин ле Пен, док Теокаревић каже да нема предводника.

"Неки су за више слободног тржишта, други нису, једни кажу да би требало потпуно укинути имиграцију, други много реалистичније кажу да би привреде њихових земаља тешко могле да функционишу у долазећим деценијама... Тако да су разлике огромне и они се неће организовати ни у Европском парламенту у оквиру једне исте партијске групе, што ће такође ослабити њихов кумулативни утицај", сматра професор ФПН-а.

Коначно, највећи парадокс избора за Европски парламент је то што ће на њих са много више ентузијазма изаћи странке које су против Европске уније, јер су се гласачи проевропских партија или помало уморили или разочарали.

Тога су савршено свесни у Бриселу. Жозе Мануел Барозо недавно је позвао европске бираче да не пуштају екстремисте да доносе одлуке у њихово име. И да морају да имају снаге да одбране Европу. Биће ово најзанимљивији европски избори до сада.