Крах рата против дроге?

Како наводи британски Економист, извештај садржи низ поглавља о политици према сузбијању трговине наркотицима и предочава убедљиве доказе о огромним трошковима опште прохибиције.

У земљама које су примарни потрошачи наркотика, највише Сједињене Америчке Државе, тврдокорна политика оличена је у масовним затворским казнама. Осуђујуће пресуде у вези са наркотицима имају удео од 40 одсто од девет милиона људи у свету који служе затворске казне.

Како се наводи у извештају, таква политика има значајне последице и на здравствени систем.

Затвореницима у САД, њих између 70 и 85 одсто, потребна је нека врста одвикавања од употребе наркотика. Али, пошто је често та терапија неадекватна, они који одслуже своју казну а развили су ниску толеранцију на опијате, узму превелику дозу наркотика убрзо пошто напусте затвор.

У земљама које су првенствено произвођачи наркотика, рат против нарко-картела довео је до огромног пораста насиља. За четири године од када је мексички председник Фелипе Калдерон прогласио општи рат против нарко-картела, стопа убистава у тој земљи порасла је три пута.

Слична спирала насиља задесила је и Колумбију на почетку напора да се обузда трговина наркотицима. Уредник извештаја Џон Колинс сматра да примарни циљ политике према наркотицима треба да буде смањење штете. "Бројање мртвих је много боље мерило успеха борбе против трговине наркотицима него колико килограма кокаина је заплењено", истиче Колинс.

"Депенализација" наркотика

Маурисио Лопез Бониљо, министар унутрашњих послова Гватемале, једне од земаља Латинске Америке које се отворено противе старој политици рата против нарко-картела, рекао је да ће тај извештај представити председнику Оту Перезу Молини, који ће бити користан за позив на нову међународну дебату о наркотицима.

Иако се то у неким круговима тумачи као позив на легализацију дрога, Лопез Бониљо га описује као "депенализацију", што би био први корак.

Према његовим речима, то не значи да би се одустало од борбе против дроге, већ би она постала ефикаснија.

Посебна комисија бави се тим питањем у Гватемали, која разматра контролисану производњу опијата у медицинске сврхе.

Како оцењује британски лист, ситуација у транзитним земљама заиста ће се поправити, ако се та промена деси дуж целог ланца снабдевања. Неке ствари показују одређене помаке.

Поред гватемалског министра, и председник Колумбије Хуан Мануел Сантос најавио је промену политике према наркотицима, рекавши да је рат против дроге пропао.

Влада Уругваја јуче је потписала закон којим се регулише легално трижиште марихуане. Чак су и САД омекшале свој став, легализујући марихуану у савезним државама Колорадо и Вашингтон.

Економист закључује да извештај постаје занимљивији у светлу најављених промена политике према наркотицима.