Читај ми!

Брзи возови Кине

Док се српски возови крећу пругама које нису обнављане деценијама, брзином која је иста као пре 100 година, Кина проширује мрежу својих брзих пруга за хиљаде километара. Поседује готово половину укупног броја брзих пруга у свету, а до 2020. године планирана су и нова проширења.

Пропутовати Србију неколико пута за свега пет сати делује као научна фантастика. Не и Кинезима. Они који могу да одвоје око 86 долара за карту од Пекинга до Шангаја, данас се пре одлучују за воз него за авион.

"Станица се налази у центру Суџоа где ми живе родитељи, па на тај начин ипак штедим време. Ако бих ишао авионом била би ми потребна два и по сата само да дођем до аеродрома", каже један од путника.

Многи бирају воз из безбедносних разлога и како би избегли гужве на аеродромима.

Инжењери кинеске железнице гарантују безбедну и удобну вожњу упркос великим брзинама. Како би се спречио отпор ваздуха, глава воза има специфичан дизајн, а посебно ојачани материјал од кога је направљен спречава губитак енергије. Једнаке брзине постижу у свим деловима земље.

"Имамо технологију која омогућава да се развију брзине од 250 или 300 километара на час, а која не штети околини", рекао је каже Џао Гуотанг, заменик главног инжењера кинеске железнице.

"Кина је велика земља и имамо различите временске услове. Тако на североистоку Кине најнижа температура иде и до 40 степени испод нуле, док на северозападу имамо ветрове који дувају 260 дана годишње. То значи да наша технологија мора да буде прилагодљива свим временским условима", рекао је Џао Гуотанг.

Развој инфрастуктуре део је реформи које је Кина већ покренула. У тој земљи кинеска железница дневно превезе од шест до десет милиона путника.

"Имамо велику популацију и огромну потражњу за путовањима. Стара железница није могла да одговори на потребе путника у Кини, посебно током пролећних празника. Развијамо брзу мрежу која пружа алтернативу, раније се улагало у изградњу аеродрома, што је скупље", каже професор Чен Син из Кинеске академије друштвених наука.

Осим брзих пруга успостављена је и железничка веза с Немачком. Део новог пута свиле дуг је 11.000 километара. 

Брзи воз или, како га Кинези зову, "гао ти", раздаљину од Пекинга до Шангаја, односно 1.318 километара прелази за невероватних пет сати. Пројектован за брзине од 486 километара на сат, ипак просечно се креће око 300 километара на час и то због трошкова. Таква брзина у том возу не може се ни осетити.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 26. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом