"Доктор Живаго" између ЦИА и КГБ-а

Поставља се питање како је једна књига успела да прође кроз "гвоздену завесу"? Лако, али уз помоћ обавештајних служби. Не очекује се од обавештајне агенције да негује лепу књижевност, али по историчару Ивану Толстоју, баш то се десило роману "Доктор Живаго".

Тајна је откривена 2008. на 50. годишњицу Нобелове награде за Бориса Пастернака. Од историчара Ивана Толстоја тада смо сазнали да је свему издашно кумовала ЦИА.

Толстој у својој књизи описује скоро филмску сцену: авион који се у сумрак изненада спушта на Малту, како би припадници Америчке обавештајне службе из једног кофера "позајмили" фасциклу са рукописима. Јесен је 1956.

"За два сата, у службеној просторији, при светлости специјално припремљених лампи, манускрипт од шестсто страна је тајно снимљен, враћен назад у кофер и путници су могли да седну на своја места у авиону. Мотори су загудели као да се ништа није догодило. Текст романа 'Доктор Живаго' доспео је у руке тајних обавешајних служби", тако Толстој у књизи "Отети роман" описује начин на који је ЦИА дошла до руског текста романа.

Ових дана, афера "Доктор Живаго" поново оживљава. Шест година после руског историчара, јавност су заголицала два америчка аутора. Питер Фини и Петра Куве у књизи "Случај Живаго. Кремљ, ЦИА и битка за забрањену књигу", која ће се појавити током јуна, наводе да је ЦИА препознала огроман пропагандни значај романа. Своје тврдње поткрепљују тајним документима из 1958. У једном од њих се наводи:

"Сад имамо могућност да совјетски грађани помисле да нешто није у реду са њиховом владом, кад чак и добро књижевно дело чији је аутор познат као један од највећих руских живих писаца не може бити објављено у његовој земљи на његовом језику за сопствени народ."

Професорка руске књижевности на Филолошком факултету у Београду Тања Поповић објашњава да је Пастернак свој рукопис понудио издавачким кућама, надајући се да је са Хрушчовом дошло до отопљења. Чак је и 1954. објавио стихове из романа "Доктор Живаго" и написао да је то део романа.

Ипак, Пастернак се преварио у процени. "Доктор Живаго" није могао бити објављен у СССР-у. Најпре је објављен на италијанском језику, а тек две године после тајне акције на аеродрому, 1958. године, објављен је и на руском и то у Холандији. Његову дистрибуцију "на исток" координирала је ЦИА.

"Продор" на исток

Агенти су се дали у агитацију да се покупе сва руска издања и да се деле руским туристима, на сајму у Бриселу и мало касније у Бечу и то је била бесплатна дистрибуција, објашњава Поповићева.

Наравно, сајмови у Бриселу и Бечу нису прошли без агената КГБ-а, али прича се да су они били нешто толерантнији и да су говорили студентима - "читајте, али немојте носити кући".

"Кад се почини таква политичка штета, једино што можете је да је не ширите даље и то су покушали Совјети да ураде, али Американци нису хтели да стану, они су хтели да Пастернак наредне године добије Нобелову награду и онда је тај случај и дигнут на виши ниво и афирмисан је и роман и аутор и задат нови диломатски ударац за Совјете", објашњава историчар Горан Милорадовић са Института за савремену историју.

Данас је скоро незамисливо да неко књижевно дело може тако да уздрма темеље неке идеологије. Ипак, испоставило се да су и роман и његов писац били само играчке у рукама великих супарника.

Пастернак је најпре прихватио Нобелову награду, али није отишао да је прими. Оно што се данас често заборавља то је да је Пастернак Нобелову награду добио за поезију, али да је било политички занимљивије да се каже да је за - роман.

Ипак, после тога кренула је таква хајка на писца, да је чак и Нехру писао Хрушчову да стане у његову заштиту.

Толстој сведочи да је Хрушчов примерак романа дао својој жени на читање, да би видео како га разуме једна проста совјетска жена.

"Роман о животу, веома замршене радње и без речи о Лењину", тако га је читала Нина Хрушчова, која је чак саветовала мужу да допусти да се роман штампа, јер сигурно не би имао ни неки знатнији тираж.

Хрушчов тада није имао слуха за предлог своје жене, а прича се и да се залагао да се Нобелова награда, уместо Пастернаку, додели Шолохову.

Колико год се притисак на писца у Совјетском Савезу повећавао, толико је на Западу расла популарност романа, чија је кулминација био филм 1965.

"Доктор Живаго" у Београду

Али, три године раније, догодио се још један, нешто мањи скандал балканских размера. Тадашња Југославија била је прва социјалистичка земља која је штампала роман "Доктор Живаго" 1962. године.

"Са предговором Свете Лукића, књига је штампана у ћирилици. Међутим, у једном пасусу је Света Лукић поменуо Хрушчова и рекао да је и он 1959. прочитао и одобрио тај роман и да се очекује да ће он ускоро бити штампан. На то су реаговале совјетске дипломатске службе, сматрајући то за увреду, и тражиле су да се сместа престане са пропагандом и клеветом. Да ли је Никита Хрушчов читао роман или не, то сад више није ни битно, појвио се нови скандал у Југославији. Ново издање које је изашло на латиници било је без тог дела Лукићевог предговора", објашњава Милорадовић.

Испоставило се да Хрушчов заиста јесте прочитао роман, али то више није било важно.

"Хрушчов, кад је сишао с власти, сам је рекао: Не знам зашто смо ми то забрањивали, у њему нема ничег шокантног ни субверзивног", објашњава професорка Поповић.

ЦИА и КГБ, пола века касније

Данашња интересовања за судбину романа тешко да могу да покрену неку нову лавину. Ипак, ни некада тајни документи нису отворени тек тако.

Милорадовић оцењује да ти текстови данас не могу имати знатнији ефекат на спољну политику Русије, док Поповићева сматра да је то више "жал" за некадашњим утицајем.

"Наравно да није случајно, теорије завере су повезане са политичком немоћи. Ти чланци који су се појавили у америчкој штампи објављени су као сећање на америчку епохалну и хуманистичку акцију, подсетили су читаоце како су учествовали у ширењу Пастернаковог романа и ангажовали се да он добије Нобелову награду", сматра Поповићева.

Данас је скоро незамисливо да обавештајна служба демонстрира своју моћ објављивањем неког романа. Друго је питање да ли је то показатељ смањене моћи обавештајних служби или литературе.