Велики антикинески протести на Тајвану

Тајвански медији јављају да је по проценама полиције на протестима учествовало око 110.000 људи, углавном студената и других младих, док сами организатори тврде да су окупили чак око пола милиона људи.

Они су захтевали повлачење Тајвана из новог споразума о отварању услужног сектора и оставку председника Ма Јинг Џоа, те тако пружили подршку студентима који већ две недеље из истих разлога протестују унутар зграде парламента.

Тајвански студенти, наиме, већ пола месеца протестују против одлуке да се почне са спровођењем дела ширег трговачког споразума са Кином, сегмента који се односи на област услуга, страхујући да ће он довести до затварања пуно домаћих продавница, локала и малих предузећа и отежати им запошљавање у будућности.

Они су 18. марта најпре продрли у тајвански парламент, а пет дана доцније и у зграду владе, одакле су потом акцијом полиције избачени.

Око 3.000 полицајаца и антитерористичке јединице ангажоване су данас за одржавање реда у Тајпеју, граду од 2,6 милиона становника.

Деведесет осам одсто од 23,3 милиона становника Тајвана данас чине Хан Кинези који говоре Хокиен, Хака, односно Фуђиен дијалектом.

Режим председника Ма, коме је ово други мандат на тој функцији, тренутно ужива подршку, по неким проценама, свега пет одсто гласача, мада је на изборима 2012. освојио 51 одсто гласова. Неколико масовних протеста због финансијских малверзација у државном апарату и скандала у војсци су одржани прошле године.

Председник Ма је и највиши функционер партије Куоминтанг која је неколико деценија водила грађански рат против Комунистичке партије Кине и 1949. године, под вођством првог тајванског председника Чанг Кај Шека, скупа са својих два милиона присталица избегла на Тајван.

Упркос историјском непријатељству и неповерењу између његове и Комунистичке партије Кине, Ма данас настоји да ради подстицања економије и смањивања издвајања за одбрану оствари ближе везе са властима на континенту.

Представници кинеских и тајванских власти управо су недавно, у фебруару, одржали историјски састанак у граду Нанђинг где су по први пут од завршетка грађанског рата 1949. године званично преговарали о успостављању нових и чвршћих канала за међусобну комуникацију, о отварању званичних представништава на територији саговорника и чвршћем економском повезивању.

Шири трговински споразум постигнут још 2010. предвиђа укидање тарифа на увоз и отварање чак 80 различитих сектора кинеске и 64 сектора тајванске привреде.

Успостављање јачих економских веза и либерализација трговине између Тајвана и Кине одговара великим, извозно оријентисаним тајванским компанијама које желе да се активније и слободније укључе у рад у матици Кини, те туристичком сектору на Тајвану који би могао да добије знатан развојни замајац даљим олакшавањем кретања становништва.

Тајван, који себе званично назива "Република Кина" и сматра се независним, један је од изузетно ретких делова света који има позитиван трговински биланс са Народном Републиком Кином.

Ипак, на Тајвану влада забринутост за судбину средњих и малих предузећа након потписивања уговора о либерализацији трговине, односно отварању тајванског тржишта.

Тајван је земља са најнижом стопом рађања на свету, од свега 0,89 детета по жени, па би његово даље отварање за раднике и усељенике са континента, страхују тајвански грађани, могло да учини да се они осете као странци у сопственој кући.

Део Тајванаца у интервјуима медијима изражава и забринутост да би слободе и демократски систем на њиховом острву могли бити угрожени јачањем утицаја кинеског капитала и државе.