Колико кошта Крим?

Колико би Русију могло да кошта црноморско полуострво површине 27 хиљада квадратних километара? Припајање Крима, до сада је платила "црном листом" функционера којима је забрањено да путују и располажу имовином у САД и Европској унији.

Коштало ју је и бојкота самита Г8 у Сочију и прекида преговора са Унијом о стратешкој сарадњи и партнерству. Чини се да Москву то није посебно забринуло.

Свесни тога, у Бриселу и Вашингтону помињу и оштрије, економске санкције. Да ли је увођење казнених мера Русији у складу са оном пословицом да се на јежа не иде голим стопалом?

"Сумњам да ће бити великих санкција јер санкционисати нас '99 је било релативно лако без великих последица", каже Михајло Црнобрња, економиста.

Према његовим речима, санкционисати Русију значи, не само казнити Русе, него казнити себе, с обзиром да су неке земље, нарочито Немачка веома везане за увоз из Русије.

"Могућност да дође до трговинских санкција и евентуално до препоруке и инсистирање ЕУ да забрани предузећима да послују са Русијом је готово незамислива. Треба имати у виду да је ЕУ први трговински партнер Русије, а Русија трећи трговински партнер ЕУ", каже Маја Ковачевић са Факултата политичких наука.

Ако санкције остану на досадашњем нивоу, то ће, верује се, пореметити само политичке односе између Запада и Русије. Озбиљније санкције значе и озбиљније последице.

Уредник спољно-политичке редакције РТС-а Бојан Бркић сматра да би санкције смањиле  проток роба и услуга.

"Само Немачка на пример има 100 милијарди евра годишње трговине са Русијом. Дакле, то би нанело огромну штету обема странама, али оно где би штета била још већа, на дужи рок, јесте престројавање економија које сада зависе једна од друге, тргују, сарађују, допуњују", објаснио је Бркић.

То знају и немачки лобисти, који представљају велике компаније. Од Ангеле Меркел траже да не буде санкција, наводећи податак да око 300.000 радних места у Немачкој зависи од трговинске размене са Русијом.

Санкције не иду на руку никоме

Да економске санкције не иду на руку ни Европи ни Америци ни Русији, говоре и бројке.

Укупна трговинска размена између ЕУ и Русије, само у 2012. износила је 330 милијарди долара.

Највећи део руског извоза, чак 76 одсто, у земље ЕУ чине нафта и гас, док Европска унија у највећој мери у Русију извози механизацију и средства за транспорт.

Са Сједињеним Америчким Државама размена није ни близу тако висока - износи око 38 милијарди долара.

Америка у Русију највише извози механизацију и прехрамбене производе, а Русија у Америку, осим нафте и гаса, још и метале и сировине.

Док у Бриселу још разматрају да ли пооширити санкције Русији или не и како смањити зависност од руског гаса, у Москви имају план Б. У случају оштријих економских мера, планирају да трговину преусмере на друга тржишта.

"Велики је свет. Има пуно тржишта, али стварати тржишта, добијати нова није једноставно. Кина, Азија јер су то земље које доста интензивно расту и Јужна Кореја и Индонезија и Индија", рекао је Црнобрња.

Бојан Бркић сматра да би за промену тржишта требало доста и времена и трошкова.

"Данашњи свет је у економској кризи и није баш прави тренутак за таква велика престројавања", рекао је Бркић.

Досадашње, како их многи називају, симболичне мере, посматрачи виде као тренутну реакцију Запада на руску политику према Украјини. Било да се на томе заврши или не, уверени су да је почела ера нових политичких и економских односа Запада и Русије.