Украјина неће интервенисати на Криму

20.40 - Русија прекшила међународно право упадом на Крим, рекао Обама и позвао Путина да промени правац, као и да ће одбијање да то учини имати цену.

18.00 - Русија дозволила Украјини посматрачки лет над својом територијом, како би убедила Кијев да нема војних дејстава која угрожавају безбедност те земље.

14.48 - Лидери Г7 и ЕУ затражили од Русије да одмах обустави подршку референдуму на Криму, наводећи да неће признати резултате тог референдума. Од Москве затражено и да повуче трупе са Крима.  

9.25 - Војници без ознака који делују на Криму јесу руске снаге којима је наређено да подрију безбедност Украјине, узвратио командант НАТО снага у Европи Филип Бридлав.

9.00 - Кримски премијер Сергеј Аксионов рекао да у локалним јединицама за самоодбрану нема руских војника.

Вршилац дужности украјинског председника и председник парламента Олександар Турчинов рекао је да та земља неће интервенисати како би спречила отцепљење тог црноморског полуострва.

"Не можемо покренути војну операцију на Криму зато што бисмо изложили источну границу и Украјина не би била заштићена", објаснио је Турчинов, док се Крим припрема за референдум о припајању Русији који се одржава у недељу, 16. марта.

Парламент Крима јуче је изгласао Декларацију о независности која је потребна за судске поступке као део уласка украјинског полуострва у састав Русије и од великог значаја за предстојећи референдум.

Турчинов је оценио да је предстојећи референдум о припајању Русији "фарса" чији ће "резултати бити намештени у Москви".

"Оно што називају референдумом неће се догодити на Криму, већ у канцеларијама Кремља", истакао је Турчинов у интервјуу за АФП.

Како је напоменуо, руски лидери одбијају дијалог са украјинским властима.

"Они одбијају сваки контакт са министарством спољних послова и владом", рекао је Турчинов, док се западне силе, са Немачком на челу, залажу за формирање контакт групе да би се спречио рат.

Председнички избори у Украјини заказани су за 25. мај, а Турчинов, како је навела агенција АФП, не планира да се кандидује.

ОЕБС: Референдум незаконит, нећемо га пратити

И председавајући ОЕБС-а Дидије Буркхалтер оценио је да је предстојећи референдум о припајању Русији у супротности са Уставом Украјине.

"У садашњој форми референдум на Криму, заказан за 16. март 2014, у супротности је са Уставом Украјине и мора се сматрати незаконитим", рекао је Буркхалтер.

Буркхалтер је одбацио могућност да посматрачи ОЕБС-а прате референдум на Криму.

Москва је упозорила Вашингтон да одлука САД да обезбеди финансијску помоћ новој влади Украјине није у складу са америчким законима, апелујући на америчке политичаре да мисле на последице подржавања радикала у Кијеву.

"У складу са амандманима на закон о страној помоћи из 1961, уведеним пре неколико година, забрањено је давање стране помоћи владама земаља чији је изабрани шеф владе свргнут у војном пучу или декретом", саопштило је руско министарство спољних послова.

"Зато је према свим критеријумима давање помоћи нелегитимном режиму у Кијеву, који је силом дошао на власт, незаконито и превазилази границе америчког правног система", додаје се у саопштењу које преноси Глас Русије.

Међутим, министарство је рекло да схвата да америчка страна "вероватно неће признати ову очигледну чињеницу" због става који је већ заузела у украјинској кризи.

"Америчка администрација ће највероватније наставити да затвара очи пред доминацијом ултранационалистичких снага у Кијеву које су кренуле у лов на дисиденте широм земље, појачавајући притисак на становништво које говори руски и наше сународнике, претећи људима на Криму и кажњавајући њихову жељу за самоопредељењем", истиче се у саопштењу министарства.

Москва је, такође, апеловала на оне који доносе одлуке у САД да добро размисле о могућим последицама "безобзирног угађања радикалним нацистички оријентисаним елементима у Украјини".

Амерички државни секретар Џон Кери најавио је прошле недеље током посете Кијеву, да Вашингтон припрема кредит од милијарду долара за нову украјинску владу.

Амерички Конгрес осудио руску акцију

У међувремену, Представнички дом америчког Конгреса усвојио је симболичну резолуцију у којој се осуђују руске акције у Украјини. "За" су гласала 402 конгресмена, а "против" је било седморо.

Европска комисија повећаће трговинске бенефиције Украјине за још 500 милиона евра, а биће уклоњене увозне дажбине за велики број производа.

Председник САД Барак Обама разговарао је у Белој кући с украјинским премијером Арсенијем Јацењуком, а циљ састанка је потврђивање подршке Запада новој влади у Кијеву, јавља АП.

Обама је изразио наду да би дипломатским напорима ипак у последњи час могао да се спречи референдум о будућности Крима. Нагласио је и да ће САД, уколико референдума ипак буде, "у потпуности одбацити" његов исход.

Како је упозорио, у том случају ће међународна заједница бити принуђена да "изнесе цену за руско кршење међународног права".

"Постоји и други пут, и ми се надамо да ће председник (Владимир) Путин кренути тим путем. А ако не буде тако, врло сам уверен да ће међународна заједница чврсто стати уз украјинску владу", рекао је Обама.

Јацењук је упозорио Русију да се његова влада "никада неће предати" у борби да заштити суверенитет земље.

У својој првој посети Белој кући, Јацењук је, стојећи поред Обаме, рекао новинарима да Украјина "јесте и да ће бити део западног света", пренео је АФП.

"Уверен сам да ће следеће седмице Украјина потписати политички део споразума о придруживању и учинити веома чврст и снажан корак како би Украјина постала саставни део Европске уније", рекао је Јацењук на трибини у Вашингтону.

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је раније да би споразум могао да буде потписан током наредног самита ЕУ, заказаног за 20. и 21. март.

Амерички потпредседник Џо Бајден, који је био задужен за одржавање везе са старом и новом украјинском владом, скратио је свој боравак у Латинској Америци како би присуствовао данашњем састанку.

Руски суд издао је потерницу за лидером украјинске екстремне деснице Дмитријем Јарошем због оптужби за подстицање тероризма, јавља Ројтерс.

Московски Окружни суд у Басмањију донео је одлуку да би Јарош, један од најутицајнијих лидера протестног покрета који је збацио председника Виктора Јануковича, требало да буде ухапшен због "јавног позивања на терористичке и екстремистичке активности путем медија".

Обнављање оружаних снага

Око 40.000 добровољаца се већ пријавило за Националну гарду, чије формирање је предложио вршилац дужности председника Украјине Олександер Турчинов, саопштиле су украјинске власти.

Овај предлог представља покушај превазилажења садашњег стања оружаних снага, односно огромног заостајања Украјине и у наоружању, и у људству, и у обучености за Русијом, извештава Ројтерс.

Украјински парламент би о предлогу Националне гарде требало да гласа у четвртак и највероватније је да ће га одобрити, пошто је до сада давао "зелено светло" за све предлоге новог руководства.

Предложено је да Национална гарда има 33.000 припадника, а у њеном делокругу би било да "одржава јавни ред, штити постројења као што су нуклеарне електране и да подржи уставни поредак и обнову активности државних тела".

Секретар украјинског Националног савета за безбедност и одбрану Андриј Парубиј је већ оптимистички објавио како ће "од сутра снаге самоодбране и активисти с Мајдана почети с обуком".