Локерби, напад наручио Иран, а не Либија?

Иза терористичког напада на "Панамов" авион у којем је страдало 259 људи, стоји Иран, а не Либија која је признала одговорност за тај чин, пише британски Телеграф, позивајући се на тврдње изнете у документарном филму "Локерби: Шта се заиста десило?", телевизије Ал Џазира.

Бивши ирански обавештајац Аболгасем Мезбахи, који је пребегао у Немачку, тврди да је напад на авион, оборен 1988. године изнад шкотског града Локербија, затражио државни врх Ирана, а спровела га у дело сиријска терористичка група.

Техеран је "наручио" терористичку акцију као одмазду за напад на ирански путнички авион, шест месеци раније, у којем је погинуло 290 људи.

Ирански путнички авион су изнад Персијског залива грешком обориле америчке снаге.

Мезбахи тврди да је тадашњи ирански вођа ајатолах Хомеини наредио да се "копира образац онога што се десило иранском 'ербасу'".

Докази који су одбачени током жалбеног поступка бившег либијског обавештајца Абделбасета ел Меграхија који је осуђен за напад, поткрепљују Мезбахијеве тврдње и указују на то да су бомбаши припадали екстремистичкој групи "Народни фронт за ослобођење Палестине - Општа команда".

У документима која је за свој документарни филм "Локерби: Шта се заиста десило?" прибавила телевизија Ал Џазира, наводе се кључни учесници терористичког напада, укључујући и особу која ја наводно направила бомбу и поставила је у "боинг 747" америчке авио-компаније.

У документарцу се тврди да је напад договорен на Малти, на тајном састанку представника режима Ирана, Сирије и Либије, што оставља могућност за тумачење да је власт у Триполију ипак имала удела у нападу.

Ипак, у документарцу је Сиријац Ахмед Џибрил именован као "мозак" терористичке акције. Џибрил је био вођа "Народног фронта за ослобођење Палестине - Опште команде" и наводно су га Иранци регрутовали због његовог искуства када је реч о постављању бомби у авионе.

Џибрил је, наводно, поставио Палестинца Хафеза Далкамонија на чело терористичке ћелије, а он је регрутовао Јорданца Марвана Хресата, који је израдио бомбу.

Далкамонија и Хресата ухапсила је немачка полиција неколико месеци пре Локербија и код њих су пронађене четири бомбе. Једна од њих била је готово идентична оној коришћеној у нападу на "Панамов" авион.

Кључно је, међутим, то што је полиција била убеђена да постоји и пета бомба, за коју аутори филма тврде да је коришћена у обарању авиона изнад Локербија.

Роберт Бејер, бивши агент ЦИА, рекао је ауторима филма да су ЦИА и Национална безбедносна агенција одмах претпоставили да је за напад одговоран "Народни фронт за ослобођење Палестине - Општа команда", а да је Иран наручилац и спонзор напада.

У филму се даље сугерише да је истрага нагло променила ток после телефонског разговора тадашњег америчког председника Џорџа Буша Старијег и британске премијерке Маргарет Тачер.

Претпоставка је да Американци нису желели да кваре добре односе са Сиријом, која се потом удружила са САД и Британијом против Садама Хусеина, у првом Заливском рату.

Моамер ел Гадафи прихватио је одговорност за обарање авиона и пристао да плати 1,7 милијарди фунти обештећења породицама погинулих.

Међутим, његов син Сејф ел Ислам више пута је рекао да је признање било политички потез, јер је Гадафи желео да убеди Запад да укине сурове санкције и отвори пут за уносне послове са нафтом. Посредник у неким од тих послова био је, како је тврдио Гадафијев син, некадашњи британски премијер Тони Блер.

Аутори филма, Британци Бил Кран и Кристофер Џинс провели су три године истражујући случај Локерби. Омогућен им је приступ документима које прикупио адвокат којег је Меграхи ангажовао да испита његов случај и прибави нове доказе.