Јапан, три године после катастрофе

Навршава се три године од трагедије у североисточном Јапану када је након разорног земљотреса снаге девет јединица Рихтерове скале, гигантски цунами запљуснуо обале највећег јапанског острва Хоншу одневши животе око 19 и по хиљада људи и проузроковавши несрећу у нуклеарној централи "Фукушима 1."

Три године након катастрофе 276.000 људи и даље живи у објектима за привремени смештај и код својих рођака, од чега су више од 100.000, сматра се, људи који су са свог огњишта избегли због опасности од радијације из тешко оштећене нуклеарне централе "Фукушима 1".

Ток и темпо обнове у пострадалим областима

У протекле три године обављен је огроман посао на рашчишћавању, спаљивању и трајном одлагању рушевина, обновљена су саобраћајна мрежа и друга инфраструктура, те поново пуштене у рад многе фабрике.

Развијено је и више кибернетских решења за испомоћ људству које ради на праћењу и санирању разорених реактора у центарли "Фукушима 1" као што су потпуно аутоматизовани камиони-дизалице, роботи који могу да раде у условима екстремно високе радијације и кибернетска одела која хидраулички подупиру зглобове и мишиће и тако оном ко их носи дају надљудску снагу.

Немали посао урађен је и на развијању нових хемијских метода за деконтаминацију земљишта и на успостављању ширих и поузданијих система за контролу исправности хране, степена контаминације земљишта, воде и ваздуха.

Међутим, преостају три велика проблема која захтевају дугогодишњи рад. То су масовна изградња стамбених зграда за смештај расељеног становништва, уклањање уништених нуклеарних реактора и горива из централе у Фукушими и изградња бункера за дугорочно складиштење нуклеарног отпада.

Најновија истраживања јавног мњења у настрадалим подручјима показују да само два процента анкетираних осећа да обнова тече брже него што су очекивали, док 18 одсто сматра да она иде онолико брзо колико је то могуће. Насупрот томе чак 80 одсто испитаника тврде да немају осећај да је остварен напредак или да имају утисак да обнова иде спорије него што су очекивали.

Можда више од овог израза субјективних осећања становника који показују знаке психофизичког замора за локалне власти јесте поражавајућа чињеница да просечно око 43 одсто људи у подручјима које је опустошио цунами не намерава да настави да ту живи иако је земљиште за изградњу нових стамбених зграда за њихове потребе обезбеђено, а водовод и струја доведени до грађевинских парцела.

Ти људи су изразили жељу да продају куће и станове који ће им бити додељени кад буду изграђени и да се преселе другде због опасности од неког будућег цунамија, због тога што не желе да их околина подсећа на трагедију коју су преживели или зато што немају поверења у то да ће живот у обновљеном насељу бити у потпуности враћен у нормалу. Већина локалних управа у настрадалим подручјима упркос томе не жели да смањи размере пројекта изградње јер би израда новог плана и добијање нових дозвола додатно одложили почетак обнове насеља.

Власти тврде и да ће, када је у питању трајни смештај становништва из пострадалих области, наредне три године бити од виталног значаја. До сада, време је утрошено на припреме за изградњу као што су рашчишћавање рушевина, консолидација земљишта које је цунами учинио растреситим, крчење шума на брдима изнад обале и откуп земљишта на тим, од цунамија сигурнијим, локацијама. Зато је у најтеже погођеним префектурама Мијаги и Ивате изграђено само два, односно осам процената од предвиђеног броја стамбених објеката које финансира држава.

Део стручњака и медија у Јапану изражава забринутост да ће велики инфраструктурни пројекти за потребе летње олимпијаде која ће бити одржана 2020. године у Токију, оптеретити државни буџет и знатно успорити обнову настрадалих подручја на североистоку земље.

Стање у префектури Фукушима

Санација и уклањање нуклеарног постројења "Фукушима 1" где напорно ради између две и три хиљаде радника, потрајаће, могуће, близу четири деценије, а најакутнији проблем је одлагање десетина хиљада тона радиоактивне воде која се чува у више од хиљаду крхких контејнера, одакле понекад истиче у земљиште и оближњи океан.

Тек предстоји велики посао на пречишћавању те воде како би она могла бити безбедно испуштена у Пацифик, као и много година рада на извлачењу више хиљада шипки искоришћеног и неупотребљеног нуклеарног горива које су шест година пре несреће таложене у базене постављене на реакторима. Није познато до које мере су те шипке биле оштећење у земљотресу и потоњим експлозијама које су поцепале металну кошуљу реактора, па ће њихово извлачење морати да буде вршено лаганим темпом уз највећи могући опрез.

Још је неизвесно када и где ће бити изграђени бетонски бункери за трајно одлагање тог горива и огромних количина радиоактивног земљишта које се сада уклања у процесу деконтаминације насеља и пољопривредних добара и оставља у бурадима или пластичним кесама на отвореном.

Добра вест је да најновија мерења показују да, за разлику од прве две године након изливања радијације, више од 90 одсто пољопривредних производа из префектуре Фукушима и њене околине садрже далеко мање радиоактивних изотопа цезијума него што је дозвољено по иначе строгом безбедносном критеријуму од 100 бекерела по килограму.

Ниски нивои радиоактивних супстанци последњих месеци бележе се и у рибама уловљеним у близини разорене нуклеарне централе упркос повременим изливима радиоактивне воде, али стучњаци упозоравају да опасност по људског здравље и даље могу да представљају дивљач, шумски плодови и рибе из стајаћих вода ако се конзумирају у већим количинама.

Власти планирају да даљом деконтаминацијом омогуће скори повратак становништва у подручја око разорене централе која су сада забрањена за становање и дужи боравак.

Иако евентуални повратак становништва и све већа безбедност пољопривредних производа могу да у наредним годинама оживе економију префектуре Фукушима која је велики произвођач пиринча, меса, рибе и воћа, остаје чињеница да тешко оштећена нуклеарна централа на њеној територији представља дугорочну латентну опасност јер је, са огромним количинама нуклеарног горива и контаминиране воде у полуразореним реакторима и крхким контејнерима, она изузетно рањива у односу на јаке земљотресе и цунамије.