"Њујорк тајмс": Косово (ни)је преседан за Крим

Петнаест година после сецесије Косова од Србије, некадашњи хладноратовски ривали поново су супротстављени, али су овога пута заменили стране. Док Русија гласно подржва право Крима на отцепљење од Украјине, САД то сматрају нелегитимним, пише Њујорк тајмс, оцењујући да се сукоб на Криму тешко може сматрати паралелом за случај Косова.

У тексту под насловом "Суверенитет против самоуправе - Крим распламсао дилему" лист наводи да је сукоб у Украјини оживео вековима дугу дебату о међусобном односу права на самоопредељене и територијалног интегритета држава.

Сукоб на Криму, по оцени америчког дневника, тешко се може сматрати паралелом за Косово, посебно кад руске трупе окупирају полуострво, уочи референдума о одвајању Крима од Украјине и поновном припајању Русији, који се одржава 16. марта.

Друго, иако су САД војно интервенисале не Косову оне то нису учиниле да би територију узеле за себе. 

Њујорк тајмс наводи да прихватање права на отцепљење појединих региона често зависи од околности и додаје да су САД имале различите ставове према покушајима отцепљена у ближој прошлости - Чеченија - не, Источни Тимор - да, Абхазија - не, Јужни Судан да, Палестина - превише компликовано.

То је акутно деликатно питање на Западу, оцењује лист и подсећа да Британија жели да задржи Шкотску, а Шпанија Каталонију. Коначно и САД су рођене у револуцији, прекинувши везе са Лондоном без пристанка националне владе, на чему у случају Крима садашњи председник САД Барак Обама инсистира.

Специјалиста за Русију у Међународном институту за стратешке студије Семјуел Чарап сматра да када је реч о праву на отцепљење ни једна држава није доследна. Он додаје да је Косово преседан на који се Руси често позивају, правдајући интервенцију на Криму. То је као да кажу "И ви сте урадили исто, шта сте ви бољи или другачији".

Као други пример, руски званичници спомињу Шкотску која ће ускоро гласати о томе да ли ће остати у Уједињеном Краљевству, али Американци примећују да ни једна страна сила није послала трупе у Единбург да смени локалну власт и органзује изјашњавање.

"Њујорк тајмс": Кремљ примером Косова оправдава инвазију

Лажним поређењем са ситуацијом на Косову, Кремљ, како тврде амерички званичници, покушава да инвазију и отимање територије учини легитимним.

"Ту се мешају бабе и жабе", каже Бенџамин Родс, заменик Обаминог саветника за националну безбедност, додајући да се не може игнорисати контекст - све се дешава непосредно након угрожавања украјинског суверенитета и територијалног интегритета, што није погодно окружење за изјашњавање грађана.

Лист пише да је питање суверенитета посебно шкакљиво за председнике САД од времена хладног рата. И сама Украјина је производ расцепа бившег СССР-а, а са сепаратизмима се суочило и више држава насталих након распада Русије - Чеченија, Грузија, Абхазија и Јужна Осетија, Азербејџан, Нагорно Карабах, Молдавија, Придњестровље.

Анализирајући концепт самоопредељења, лист наводи да је Русија у Чеченији водила два рата од 90-их, како би се спречио покушај сепаратизма, који сада подржава на Криму. Подршком сиријском председнику Башару ал Асаду у рату против побуњеника Русија је такође хтела да покаже да државни суверенитет не треба да се крши, али је сада у сличају Украјине тај аргумент окренут наопачке, додаје се.

Лист наводи да расцепкавање на мање и често дисфункционалне целине није ограничено само на простор бившег СССР-а. У септембру, на пример, Шкотска одржава референдум о сецесији, са чиме се Лондон помирио, у новембру Каталонија планира изјашњавање о независнсоти од Шпаније, иако Мадрид то сматра нелегалним. Квебек је имао неуспеле референдуме о независности од Канаде 1980. и 1995, а размишља се и о новом.

Али,  Косово је случај који је дубоко поделио Европу. "Нисмо на то никада гледали као на преседан, али било је земља које су на то тако гледале и то и даље чине", каже Џејмс Пардју, некадашњи амерички специјални изасланик за Балкан.

Један од главних правника у администрацији председника Џорџа Буша Џон Белингер Трећи, каже да су САД веома брижљиво истицале да је Косово јединствен случај - "суи генерис", и да не поставља преседан који би се могао применити било где друго.

Управо тако Кремљ сада гледа на ствари, пише Њујорк тајмс и додаје да се Русија позвала на пример Косова када је признала независност Абхазије и Јужне Осетије од Грузије.

Дмитри Сајмс из вашингтонског Центра за националне интересе слаже се са аргументима Москве и каже да је "Косово је у великој мери легитимни преседан". "Независност (Косова) је остварена упркос снажном противљену легитимне, демократске и суштински прозападно оријентисане српске владе.

Са друге стране, новој прозападној влади у Кијеву недостаје легитимитет, јер је дошла на власт свргавањем демократски изабраног председника", наводи он.

Обамина администарција сматра, међутим, да се та два случаја не могу поредити. Србија је, каже завничник Беле куће, изгубила легитимитет и право да влада Косовом својим насилним обрачуном.

Упркос руским тврдњама, независних доказа о таквој кампањи против руског становништва на Криму нема, или су спорадични. Нема репресије или злочина против човечности које је влада у Кијеву починила против грађана Крима, нема губитка легитимитета, каже Родс.