Кина, рат против пошасти загађења

Кинески премијер Ли Кећијанг истакао је почетак свеобухватне борбе против загађења као један од приоритетних задатака којима ће се његова влада позабавити у току ове године, јављају далекоисточни медији.

"Објавићемо рат загађењу као што смо објавили рат сиромаштву", рекао је Ли у обраћању делегатима на годишњем заседању Националног конгреса народних депутата у Пекингу.

Истовремено, кинеске телевизије доносе снимке разарања динамитом застарелих цементних постројења и топлана на угаљ, као доказ одлучности власти да делују брзо и ефикасно у борби против аеро-загађења како би умириле забринуто становништво.

Кинески градови су и ову зиму провели чак неколико недеља обавијени густим смогом, у којем је концентрација најопаснијих аеросолних честица ПМ 2,5 прелазила дозвољену вредност и по 20-30 пута.

Поред загађења ваздуха, контаминација вода и земљишта такође су озбиљни проблеми у Кини. Сматра се да је 3,3 милиона хектара земље у Кини загађено опасним супстанцама, а премијер Ли је најавио да ће влада започети пројекат којим ће једна десетина тих површина бити пошумљена.

Кинески медији недавно су објавили процену да у земљи има близу 460 такозваних "канцер-села", малих насеља која се налазе у близини рудника, хемијских фабрика и термоелектрана, где је стопа канцерозних обољења знатно већа од националног просека.

Кинеско министарство финансија крајем прошлог месеца саопштило је да ће 21 милијарда јуана (око три милијарде долара) из државног буџета ове године бити издвојена за пројекте чији је циљ заштита животне средине.

Загађење ваздуха најакутнији проблем

Према истраживању Светске банке које је спроведено 2007. године, шеснаест од двадесет најзагађенијих градова света налази се у најмногољуднијој земљи планете.

Зими у урбаним срединама у Кини смог се нагомила до те мере да саобраћај услед лоше видљивости мора да се заустави.

То све има тешке последице по људско здравље. Студија коју су заједнички предузели Азијска банка, Светска здравствена организација и Кинеска академија за планирање животне средине дошла је до алармантног закључка да у Кини сваке године због загађења ваздуха премине између 350 и 500 хиљада људи.

Научни рад коју су објавили кинески стручњаци запослени у Министарству за животну средину и Министарству здравља у међународном стручном часопису Лансет, указује на то да је најчешћи облик канцера у Кини рак плућа. Број оболелих од ове тешке болести у Пекингу се удвостручио у периоду од 2002. до 2011. године. У целој држави, укупно, број оболелих је порастао чак четири и по пута у последње три деценије, од када се Кина убрзано индустријализује и економски развија.

У једном од ранијих бројева истог часописа објављена је још мрачнија процена, по којој је у Кини 2010. години од обољења које проузрокује загађење ваздуха умрло око 1,2 милиона људи.

Осетно смањење загађења немогућа мисија?

Највећи узрок загађења ваздуха у Кини је коришћење угља за грејање и напајање челичана и цементара електричном енергијом. На Кину отпада чак половина укупне светске потрошње угља.

Северни и источни део земље прошарани су мноштвом челичана и цементара, па кинеско руководство сада најављује модернизацију термоелектрана и технолошко унапређење 50.000 пећи које служе за сагоревање угља.

Стручњаци оцењују да би за осетније побољшање квалитета ваздуха у Пекингу било потребно смањење потрошње угља од најмање десет посто у наредне четири године, али потрошња тог енергента је прошле године порасла 2,5 одсто. Поједини медији у источној Азији указују и на то да је 2013. године производња у кинеским угљенокопима два пута већа него 2012.

Премијер Ли је најавио и смањење производње челика за 27, и цемента за 47 милиона тона затварањем застарелих постројења који су велики загађивачи, ради побољшања квалитета ваздуха. Међутим, остварење приметног ефекта тим путем може представљати веома тежак задатак с обзиром на то да подаци из челичне индустрије указују на обрнути тренд, односно на то да је у Кини у току изградња постројења укупног капацитета 30 милиона тона.

Кина се суочава са тужном чињеницом да убрзани економски раст, без освртања на последице по животну средину, који је у протекле две и по деценије стотине милиона људи у тој земљи подигао из великог сиромаштва, сада држави испоручује скуп рачун у виду масовног губитка људских живота.

Иронично - огромни део богатства које је створено страховито брзом индустријализацијом и урбанизацијом сада се троши на лечење канцера, астме и других хроничних обољења која су последица атмосферског загађења и загађења воде и земљишта.

И након објављења рата загађењу, чини се да ће овој фасцинантној источноазијској држави бити потребно неколико деценија да постигне квалитет живота какав се виђа у индустријским земљама северне и западне Европе.