"Њујорк тајмс" о ситуацији у Украјини

Упозорења Барака Обаме да ће Русија сносити последице због војне интервенције у Украјини далеко су од реалних, истиче се у тексту Њујорк тајмса. Могућности Запада да одговори на ситуацију у Украјини су ограничене, сматрају аналитичари.

Угледни лист упозорава да "неће бити тако лако" натерати Русију да "плати" за улазак на Крим. "Новија историја показала је да је Русија, када су 'на столу' њени интереси, вољна да плати цену", истиче се у анализи Њујорк тајмса.

И пре него што је руска војска званично ушла на Крим, Обама је са сарадницима разматрао како да одговори, па је предложено отказивање председничког путовања на самит у Русији у јуну, "одлагање у фиоку" могућег трговинског споразума, избацивање Москве из Г8, пребацивање америчких ратних бродова у регион.

Како наводи лист, на менију су биле исте акције које су понуђене и председнику Џорџу Бушу 2008. године, кад је Русија ушла у рат са Грузијом... а показало се да су 'кратког даха' и маргиналног ефекта.

Међутим, запажа њујоршки дневник, Путин је већ показао да га цена међународног угледа Москве неће зауставити.

"Пошто је управо био домаћин Зимских олимпијских игара у Сочију, мора да је схватио да је 'бацио' седам година и 50 милијарди долара у настојању да углача имиџ Русије. Очигледно је израчунао да никаква дипломатска штета није тежа од онога што види као руски историјски интерес у Украјини, којом је Москва владала до распада Совјетског Савеза 1991. године.

Путин ће сада, по провереном рецепту, као у Абхазији и Јужној Осетији, од Крима направити де факто енклаву лојалну Москви, а Њујорк тајмс истиче да, с друге стране, "Бела кућа брине да би криза могла да ескалира и да ће можда цела источна Украјина, у којој се говори руски, покушати да се отцепи".

Гас, јак адут Москве

Примећујући да је "тешко вршити притисак на Русију", лист подсећа да Москва не мора да брине о Савету безбедности УН, у којем има право вета. "Као главни извор природног гаса за већи део Европе, Москва има адут у односу на многе америчке савезнике."

"Шта можемо да учинимо? Говорићемо о санкцијама. Говорићемо о 'црвеним линијама'. У суштини, излуђиваћемо сами себе. А он ће све посматрати са стране. Он зна да нико други не жели рат", каже Фиона Хил из Брукингс института, која је била један од водећих обавештајних званичника САД у Русији у време уласка руских трупа у Грузију.

Џејмс Џефри, који је био помоћник саветника за националну безбедност и августа 2008. први је обавестио Џорџа Буша да руске трупе улазе у Грузију, а данас се сећа како серија дипломатских одговора САД тада није зауставила Путина.

Џефри сматра да би Бела кућа сада требало да предложи да НАТО распореди снаге на пољско-украјинску границу, да би "повукао линију".

"У овом тренутку, ништа не можемо да учинимо да спасимо Украјину. Све што можемо да учинимо јесте да спасимо Алијансу", сматра Џефри.

Хилова сматра да руски лидер сада једноставно може да чека јер, каже, "време је на Путиновој страни".

Празне претње Запада

Агенција АП подсећа да Украјина није чланица НАТО, па САД и Европа "немају обавезу" да је штите, а "шира међународна акција кроз УН немогућа је, јер Русија као стална чланица Савета безбедности има право вета".

"Било је тешких речи из САД и других НАТО земаља. Али, то су празне претње. Заиста не може много да се учини да би се утицало на ову ситуацију", сматра руски војни аналитичар из Лондона Кјер Гилс.

Како оцењује америчка агенција, Путинови потези сигурно ће продубити тензије у већ проблематичним односима са Обамом, који се борио да пронађе формулу да наведе руског лидера да промени своје ставове по безброј питања.

АП истиче да напори Сједињених Држава да "казне" Русију због Украјине "компликује и потреба Беле куће да сарађује са Русијом на заустављању грађанског рата у Сирији, преговора о иранском нуклеарном програму и пребацивања америчке војске и опреме из Авганистана, руским трасама за снабдевање".

"Суочавамо се са тешким избором да казнимо Русију, практично кажњавајући сами себе", каже за АП аналитичар из Вашингтона Ендрју Качинс.

Како примећује, чини се да Бела кућа не разматра озбиљно војно укључивање САД у Украјини.

Пажљиво бирајући речи у петак, Обама је избегао да каже да би дестабилизација Украјине представљала претњу безбедности САД. Уместо тога, Обама је само рекао да дестабилизација "није у интересу Украјине, Русије, нити Европе".

АП указује да ни Европа нема пуно предлога "како зауставити или казнити Путина".

ЕУ се бави сопственим унутрашњим проблемима и изгледа да није спремна да у потпуности пригрли Украјину, нити да ризикује економске последице сукоба са Русијом, која је један од највећих трговинских партнера ЕУ, закључује америчка агенција.