Токио за нуклеарну енергију?

У јапанској престоници Токију одржани су избори за председника владе ове метрополе са преко 12 милиона становника.

Победу са око 30 одсто освојених гласова однео је Јоићи Масузое (65), бивши министар за рад и здравство, који се у трку за челну позицију у влади града који има већу економску моћ од мноштва земаља у свету укључио као формално независан кандидат, али уз јавну подршку владајуће Либерално-демократске партије (ЛДП).

Током двонедељне кампање у којој су снаге одмерила 16 кандидата, Масузое је изразио подршку за политику централне владе на челу са премијером Шинзо Абеом која види поновно укључивање нуклеарних реактора као неопходну меру за ревитализацију економије и стабилизацију дугорочног снабдевања електричном струјом.

Његов најозбиљнији противкандидат био је ветеран, бивши премијер Морихиро Хосокава (76), дугогодишњи члан ЛДП-а који ужива подршку фракције те партије која се противи употреби нуклеарне енергије.

Током кампање Хосокава је као најважније питање о којем бирачи треба да одлуче истицао проблем енергетске будућности Јапана, односно, питање да ли држава треба да се у потпуности одрекне нуклеарне енергије или не и наглашавао своје противљење употреби те врсте енергије.

Сматра се, међутим, да су превагу однела обећања која је Масузое изнео о томе да ће градска влада под његовим вођством више издвајати из буджета за социјална давања. Корист му је несумњиво донела и подршка премијера Абеа чија је монетарна и финансијска политика у последњих годину дана донела резултате као што су скок акција на јапанским берзама и раст профита великих, извозно-орјентисаних предузећа, те побољшање опште пословне климе у земљи.

Јапански грађани очекују од владајуће гарнитуре да ускоро започне и осетније структурне реформе и да се добитак великих компанија преточи и у њихове плате, односно раст животног стандарда радника. Премијер Абе такође је одиграо и важну улогу у успешним напорима који су пре неколико месеци Токију донели организацију летњих Олимпијских игара 2020.

Тако је, слично изборима за парламент у децембру 2012. на којима је ЛДП повратила власт на нивоу државе, и у Токију, из економских разлога, опет на кормило дошла политичка опција која је за поновно укључивање нуклеарних реактора, упркос прилично великој анксиозности и отпору обичних грађана према употреби нуклеарне енергије.

Ипак, за разлику од тих избора на којима су грађани у великој мери били мотивисани жељом да казне претходну власт под којом је стандард почео осетно да пада, те опцији која се залаже за наставак коршћења нуклеарних централа дали апсолутну већину у парламенту, овог пута, два највећа изборна ривала Масузоеа, који се противе поновном укључивању реактора, заједно су освојили више гласова од њега.

Зато се може рећи да већина грађана Токија и даље негативно гледа на наставак употребе нуклеарне енергије и да је битан узрок данашњег пораза антинуклеарних снага у Токију њихова разједињеност.

Након нуклеарне несреће у Фукушими пре три године, преосталих 50 исправних нуклеарних реактора у земљи је постепено угашено да би се извршила детаљна испитивања њихове безбедности.

Залагање централне владе да се реактори који се оцене као поуздани и безбедни поново укључе у мрежу, до сада није довело до већих промена због противљења становништва и локалних власти, а у неким случајевима и због немогућности научника да се сложе у вези тога до које мере је земљиште испод појединих централа отпорно, односно, рањиво на јаче тектонске ударе. Зато су до сада у рад пуштена само два реактора у централи Ои у префектури Шига.

Токио се налази на 220 километара од разорене нуклеарне централе "Фукушима 1" на чијој санацији и даље ради око 3.000 радника.

Токијска електропривреда је власник тог постројења, а у свом саставу има и нуклеарку са највећом инсталисаном снагом на свету "Кашивазаки-Карива" чијих седам реактора стоје неупотребљени, правећи значајне економске губитке.

Нуклеарна енергија има важно место у плановима Абеове владе за економски опоравак јер је државна каса презадужена, а увоз огромних количина угља и природног гаса који као извори енергије одмењују заустављене нуклеарне реакторе Јапан годишње кошта око 30 милијарди евра и прави дефицит у спољно-трговинској размени.