Ердоган против "Твитера"

Да турски премијер Реџеп Тајип Ердоган на свој начин схвата слободу штампе није ни до пре недељу дана било спорно. Од прошле среде је међутим и званично: "Као у Кини или Ирану - Ердоган уништава интернет", пише немачки ФАЗ.

"Твитер је куга", цитира швајцарски лист Ноје цирихер цајтунг изјаву турског премијера. "Турска је све даље од европских стандарада", коментарише минхенски Зидојче цајтунг.

За премијера Ердогана, турски пут у Европу води преко шапирографа.

Медији и јавност немачког говорног подручја никако не излазе на крај са серијом аутодеструктивних потеза које турски премијер Ердоган вуче од прошлог лета.

Јасно је да велике љубави према "јаком човеку" на Босфору никада није било, али то свеједно не објашњава европску збуњеност пред низом аутоголова које Ердоганова Партија правде и напретка у последње време забија сама себи.

Свеједно да ли Европа воли Турску или не, да ли се Континент у свом колективном сећању још мучи са историјским стереотипом турске претње или не - ЕУ никада не би смогла снаге да ускрати чланство једној земљи, барем формално уређеној по стандардизованој ЕУ-лиценци која подразумева људска права и слободу медија.

Без те две ствари нема слободних избора, без слободних избора, нема демократије, а без демократије - шта то Турска хоће од Европске уније осим евентуално позитивне трговинске билансе?

Зидојче цајтунг стога поставља реторичко питање: Зашто Ердоган добровољно отежава посао свима који још уопште верују у улазак Турске у ЕУ. Зашто сам себи поставља ногу, ускраћујући то задовољство оним европским дипломатским кружоцима у којима се и иначе заговара дистанца према Анкари.

Посебо збуњује чињеница да турски парламент доноси закон о директној државној контроли интернета само дан након што је премијер Ердоган у посети Берлину резолутно подсетио немачку канцеларку Ангелу Меркел да Европска унија не може без Турске - да је Унији потребна економска и војна снага Турске.

Зауставите Ројтерс!

Иако читав регион гори или барем тиња, турски премијер и даље сматра да је виртуелна реалност интернета опаснија од праве реалности. "Ердоган је затворио већ неколико стотина електронских адреса", констатује Ноје цирихер цајтунг.

Значи ли то да би се у региону којим већ круже милиони избеглица, ускоро могле појавити и избеглице из турских интернет-кафића? И ко би био спреман да их преузме?

Аустријски дневник Пресе преноси изјаву професора права са истанбулског Билги-Универзитета Јамана Акдениза, како се турски медијски простор "већ сусреће са државним надзором орвеловских размера".

Од како је 2002. године преузела власт у Турској, Ердоганова Партија правде и напретка често и по навици диже барикаде по електронском ауто-путу који је свет претворио глобално село - с том разликом да државној телекомуникационој агенцији ТИБ сада више неће бити потребна ни одлука суда да би блокирала непоћудне изворе.

Пре него што заиста ступи на снагу, закон би морао бити потврђен и од стране председника Абдулаха Гула, који с Ердоганом дели исто партијско чланство, али се истовремено све више дистанцира од премијера, слично као и либерални исламски проповедник Мухамед Гулен из америчког егзила.

Ердоганов повик "Зуставите интернет!" само је закаснели ехо старог Титовог наређења "Зауставите Реутерс!".

Званично, Ердоган објашњава идеју закона као одбрану жена, деце и осталих пристојних категорија од "могућих прљавих садржаја" који загађују глобални информацијски ауто-пут, али домаћи критичари и европски медији имају друго објашњење.

Немачки и аустријски медији су јединствени у оцени да је ограничење слободе интернета само још један, врло битан инструмент, којим се премијер Ердоган обрачунава са виртуозом електронског аутопута, Мухамедом Гуленом.

Судије да се не држе закона ко пијан плота

Европу збуњује и енергија с којом турска влада проводи чистке у судству и полицији, уз Ердоганову изјаву од пре неколико дана - за коју опет Тито држи идејну-лиценцу - да "судије морају водити рачуна и о другим стварима, а не само о закону".

Сви они који су се до сада дивили турској снази, позивали су се на економски успех којим је Партија правде и напретка у последњих дванаест година претворила Турску у регионалну силу глобалних амбиција.

Али гледано чак и на тај начин, с позиција платежне политичке моћи, Турска је покушавала на све начине да убрза свој улазак у ЕУ.

Остати ван Европе, за Ердогана никад није била опција: Европска бина је за њега била и остала трговачки центар у коме Партија правде и напретка поседује неограничени кредит, без обзира шта радила код куће (и из куће!).

Сада се ствар мења - Рејтинг агенција "Стандард енд пурс" од пре два дана упозорава Турску да њене кредитне картице више нису тако поуздане као што су биле.

Агенција прети Турској да би због актуелног политичког и економског положаја могла "деградирати" бонитет земље и са категорије "стабилно" спустити је на „негативно".

"Снижавање турског бонитета је све вероватније", сматра та агенција, предвиђајући "финансијски и новчани крах прегрејане турске привреде" који се може догодити сваког тренутка.

Од како је пре нешто више од месец дана у Турској избио скандал о корупцији у највишим редовима, вредност фирми нотираних на берзи смањила се за укупно 34 милијарди евра.

У аустријским медијима преносе се подаци турске Трговачке коморе о негативном пословном тренду на Босфору. У децембру прошле године затворено је 130 одсто више фирми него у месецу пре тога, док је број нових пао за десетину. Капитал бежи из Турске, национална штампа још увек само спекулише у којој висини.

"Корупција, бекство капитала, ерозија лире, повишење камата, скупи новац, насукана привреда, дужничка експлозија према иностранству - Турска је притерана уза зид", кратко сумира аустријски Виртшафтсблат и закључује: "Притисак на шефа владе расте".

Висока Порта и пруска дисциплина

Ердоган очито чита неке друге новине. У Берлин је дошао прошле недеље како би међу турском дијаспором отворио изборну кампању.

У Турској се у марту одржавају локални избори, а у лето први директни избори за председника државе (којег је до сада биро парламент).

Дијаспора такође гласа, а она је, у случају Турске, значајна - милион и седамсто хиљада у Немачкој, скоро 600 хиљада у Француској, 400 хиљада у Холандији и 100 хиљада у Аустрији, при чему су урачунати само они који поседују турски пасош.

Партија правде и напретка полази од тога да су то углавном њени бирачи, међу којима се још није раширила прича о топљењу "турског економског чуда" од пре неколико година, успостављеног након што су они морали да крену у печалбу у туђину.

Успут, Ердоган се надао да би добио повољнију вест од Ангеле Меркел у вези са турским ЕУ чланством, посебно у областима као што су правосуђе, људска права и слобода информација.

Меркелова је остала непопустљива - Турска води преговоре с отвореним крајем, еуфемизам за "нема уласка".

Ко је уживо посматрао заједнички наступ Ангеле Меркел и Таjипа Ердогана у Берлину прошле недеље, тешко се може отети утиску да то Султан Абдулахмид II Османски негде крајем 19. века покушава да разговара са немачким царем Вилхелмом II.

Проблем је, гледано са позиције турског премијера, да Меркелова одбија да буде гурнута у улогу Вилхелма II, већ се тврдоглаво отима политичким атавизмима из времена када се Европа секла на комаде као торта, шта год о томе приватно мислила.