Јапан, фабрике и топлане туристичка атракција

Индустријске зоне су најружнија и најпрљавија места на Земљиној кугли. Свуда, осим у Јапану, који је светски лидер у технологијама за пречишћавање, уклањање и рециклажу нус производа и индустријског отпада.

У овој далекоисточној царевини последњих неколико година као печурке после кише ничу туре чији је циљ разлегдање индустријских комплекса ноћу, углавном, са воде.

Атракције ових крстарења уз обалу или кроз канале у индустријским зонама су светла на постројењима, куљање дима из термоелектране или пламен на врху торња рафинерије, а највећа сатисфакција спектакуларне фотографије пејсажа којим доминирају ови ружни али импресивни гиганти од метала и бетона.

Најпознатије одредиште вечерњих тура је индустријски град Кавасаки који смештен између престонице Токија и велике луке Јокохама на обали Токијског залива и који је са њима физички спојен у огромну конурбацију од близу 20 милиона душа.

Кавасаки је срце приобалне индустријске зоне која захвата и делове Токија и Јокохаме, у којој ради око 400.000 радника и где се годишње произведе робе у вредности од око 130 милијарди долара.

Крстарење бродом дуж обале којом се простире ова зона или каналима у њеној унутрашњости траје око два сата, а у зависности од степена луксуза и капацитета пловила, цене се крећу од 20 до 60 евра. Посетиоци притом имају прилику да виде топлане и термоелктране, фабрике хемијске и машинске индустрије.

Kонкуренцијoм и традицијoм до иновација 

Туристичко тржиште у Јапану, земљи од 128 милиона становника, изузетно је зрело те опстанак на њему захтева пуно иновација. Поред релативно високог стандарда живота који становницима ове земље омогућава да пуно путују и велике конкуренције међу турооператерима која их стално присиљава да унапреде обим и квалитет понуде, на трагање за новим садржајима наводи и дуга туристичка традиција.

Јапанци још од раног средњег века негују путовање као форму духовног уздизања или бар племените забаве која омогућава духовно сазревање.

Религиозно ходочашће обичних људи у храмове на планинама или места од важности у животу истакнутих будистичких учитеља, лутање пустињака у потрази за мудрошћу и мистичним моћима или обилазак различитих предела у потрази за књижевном и сликарском инспирацијом неке су од древних форми путовања које представљају традиционалну културну потку у Јапану која и данас обликује свест људи, па су Јапанци и данас врло активни, радознали и пробирљиви када су у питању разгледање и путовање.

Истаћи се у таквим условима није лако, па је за успех потребно пуно маште и труда. Идејни творац крстарења око индустријских зона је туристички радник Мото Марумару, познати уредник низа популарних публикација и вебсајтова посвећених путовањима, продаји карата за концерте и спортске догађаје и регрутацији радника за потребе предузећа.

Он је самопрокламовани "први критичар ноћних пејсажа на свету", а ово звање је чак регистровао и заштитио патентом.

Марумару је до сада објавио тридесет збирки фотографија и других публикација које указују на дражи ноћних пејсажа и сада поседује компанију која локалним управама и индустријским зонама пружа не само услуге консултовања и рекламирања, већ и дизајна пејсажа, односно, снабдева их атрактивним осветљењем које служи као ноћни украс фабрика и других постојења.

Он је чак дошао и на идеју да искористи пасију Јапанаца за знањем и стицањем квалификација, па је осмислио и испите чијим се полагањем стиче звање стручњака за ноћне пејсаже.

До дипломе стручњака првог степена стиже се полагањем три испита, од којих сваки кошта око 50 евра, при чему први најједноставнији садржи питања о локацијама које су познате по ноћним пејсажима, а последњи, најтежи, тражи од испитаника да направи план за туру у којој се гледају ноћни пејсажи и изнађе начин на који би таква тура могла донесе конкретну добит локалним предузећима или властима.