Пољаци траже одштету због Аушвица

Неколико стотина пољских породица којима су одузета предратна имања и расељени су, како би нацисти у Другом светском рату подигли злогласни концентрациони логор Аушвиц Биркенау, сада безуспешно траже одштету од Пољске и спремају тужбу суду.

Део породица којима су немачке окупационе власти у Пољској одузеле непокретности успеле су да искористе кратак рок од неколико месеци 2001. године да прикупе документе и поднесу захтев када је немачки Бундестаг усвојио одговарајући закон и исплатио одштету.

Тада је од Немачке новац добило 280 породица, али остало је 300 породица на чијој имовини је подигнута највећа нацистичка фабрика смрти, које нису успеле да прикупе сва тражена документа и зато сада траже да се за одштету побрине Пољска.

Њихово Удружење оштећених од стране Трећег Рајха због изградње концентрационог логора Аушвиц Биркенау затражило је од Министарства државног трезора да свакој од тих 300 породица исплати као одштету 10.000 евра.

"Већина тих људи су већ у поодмаклим годинама, у време рата били су деца. Често болују, немају довољно новца за лекове. Једноставно, на ту одштету имају право", рекао је за Газету виборчу 80-годишњи председник Удружења Јузеф Кожол.

Министарство је породице упутило на појединачне грађанске парнице пред судом, уз образложење да за разлику од Немачке Пољска нема законског основа да исплати ту одштету и подсетио да се питање ратне одштете разматра у међународном контексту, а решава се правно међу државама.

"Хтели смо да избегнемо суд, зато што је тешко судити се поводом тако симболичног места као што је терен логора Аушвиц-Биркенау, али ако Министарство поставља тако ствари, бићемо принуђени да их тужимо", рекао је Кожол.

Немачки нацисти подигли су крај градића Ошвјенћим на југу окупиране Пољске концентрациони логор 1940. године, првобитно за пољске војне заробљенике.

Убрзо су га претворили у највеће стратиште холокауста током Другог светског рата, у коме је што у гасним коморама, што у нељудским условима у логору, страдало више од 1,1 милион људи, махом Јевреја.

Од 1947. године терен логора претворен је у Државни музеј, који као неми симбол страхота холокауста посети сваке године око 1,4 милиона људи из свих крајева света.