Израелци одали последњу пошту Шарону

Током поподнева је хиљаде Израелаца одало последњу пошту бившем премијеру Ариелу Шарону, чије је тело било изложено испред зграде парламента Кнесета у Јерусалиму.

Пошто је осам година био у коми изазваној можданим ударом, Шарон је у суботу умро у болници крај Тел Авива, уочи 86. рођендана.

Над његовим ковчегом данас су изречене молитве, заставе су биле спуштене на пола копља, а председник Израела Шимон Перес положио је венац и стајао у тишини крај одра.

За понедељак у 9.30 планирана је комеморација, уз учешће израелских и светских лидера. На комеморацију ће доћи амерички потпредседник Џозеф Бајден, бивши британски премер Тони Блер, чешки премијер Јиржи Руснок, шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер и други, наводи АП.

Шаронови синови ће изговорити молитву за мртве - кадиш за свог оца, а потом ће Шарон у војном конвоју бити пренет на свој ранч у пустињи Негев на југу Израела, где ће у 14 часова бити сахрањен крај своје покојне супруге Лили. Сахрана ће бити отврена за јавност, на захтев синова бившег израелског премијера Гилада и Омрија.

На путу за ранч процесија ће се зауставити у Латруну, где ће се одржати специјална комеморација Генералштаба израелске војске за бившег генерала.

И ова церемонија ће бити отворена за јавност. Полиција ће разместити 800 официра, граничних полицајаца и добровољаца да обезбеђују сахрану.

Они ће бити распоређени у три круга око места сахране, која је означена као национални догађај и названа "анемоне", по цвећу које расте на брду где ће Шарон бити сахрањен.

Први круг ће бити најближи гробу и кроз њега грађани неће моћи да прођу. Он ће штитити Шаронову породицу, политичаре и чланове безбедносног естаблишмента. Други круг ће се протезати десетине метара одатле и биће отворен за јавност. Процењује се да ће моћи да прими око 10.000 људи.

Полиција је саопштила да је спремна и за могућност терористичког напада.

Још на вест о Шароновој смрти у суботу подгинута је припавност хитне помоћи и њена возила и хеликоптер ће пратити погребну процесију од Јерусалима до ранча. Војна полиција биће размештена крај насеља око појаса Газе, наводе израелски медији.

Шарон је доживео мождани удар на врхунцу своје политичке каријере, јануара 2006, када се веровало да ће поново бити изабран за премијера.

Вести о његовој смрти и осврт на његов животг доминирају данас израелским медијима.

Његова каријера трајала је готово исто толико колико постоји Израел, 65 година. Историчари истичу да је помогао да се блискоисточни рат 1973. године преокрене у корист Израела, када су арапске армије изненада напале јеврејску државу на Дан покајања, Јом Кипур.

Као политичар добио је надимак булдожер, а за премијера је изабран 2001. године.

Четири године касније наредио је унилатерлано повлачње израелских војника и јеврејских насељаника из појаса Газе, што је био шокантан преображај за лидера који је био велики заговорник изградње јеврејских насеља на окупираним палестинскиом територијама.

Касније је напустио свој конзервативни Ликуд и основао центристичку партију Кадима.

На вест о његовој смрти многи светски лидери и бивши и садашњи одали су му почаст за његову посвећеност безедности Израела, а посебно за кораке ка миру у месецима који су претходили његовој болести.

Палестинци, међутим, жале што никада није изведен пред лице правде због своје улоге у масакру палестинских избеглица у избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејрту након што је оркестрирао инвазију на Либан 1982. године као министар одбране.

Неки палестински званичници оптужили су га и смрт Јасера Арафата, који је умро под мистериозним околностима 2004. године док је Шарон био премијер.