Јапан, нобеловци против закона о државним тајнама

Група академика, у којој су и два добитника Нобелове награде, критиковала је спорни закон о државним тајнама који је у петак усвојио јапански парламент, као "највећу запамћену претњу за демократију у послератном Јапану".

Парламент је усвојио закон о државним тајнама којим се пооштравају казне за њихово одавање, упркос протестима и критикама јавности да ће он допринети гушењу медија и прикривању евентуалних недела званичника.

У оштрој критици закона, група од 31 академика, међу којима су добитници Нобелове награде Тошихиде Маскава и Хидеки Ширакава, оптужили су јапанску владу да угрожава основна људска права и пацифистичке принципе садржане у уставу те земље.

Спорни закон предложила је десничарска влада премијера Шинца Абеа, а неколико дана пошто је предлог прошао у доњем дому парламента, усвојио га је и Сенат, пренео је АФП.

Усвајање закона у Сенату могло се и очекивати, јер коалициона влада коју предводи Абеова Либерално-демократска партија, у њему има већину.

Академици су у саопштењу - које је, према агенцији Кјодо подржало још 3.150 научника - оптужили владајућу коалицију да се понаша на начин који подсећа на предратну владу и њено гушење слободе мишљења и слободе штампе.

Ширакава је добио Нобелову награду за хемију 2000. године, а Маскава за физику 2008. године. Агенција Кјодо није навела имена других потписника саопштења.

Закон предвиђа да јавни службеници или друге особе које имају приступ државним тајнама могу бити осуђени на 10 година затвора због њиховог одавања.

Новинари и људи у приватном сектору могу бити осуђени за подстицање одавања државних тајни на пет година затвора.

Испред зграде парламента окупило се на хиљаде демонстраната који данима протестују против усвајања новог закона.

Високи званичници у свим министарствима ће моћи да одреде специјалне државне тајне у четири категорије - одбрана, дипломатија, контратероризам и контрашпијунажа - које треба да се чувају до 60 година, а у неким случајевима и дуже.