САД, спас у последњи час

Лидери демократа и републиканаца у Сенату постигли су договор о привременом финансирању владе и подизању границе задужења, којим ће се, по свему судећи, спречити да Сједињене Државе први пут у својој историји не буду у стању да отплаћују своје дугове.

Како је саопштено, договор подразумева да се привремено финансирање владе продужи до 15. јануара следеће године, а граница задуживања подигне на ниво довољан за испуњавање кредитних обавеза до 7. фебруара.

Према процедури, сада би о договору требало да се изјасни Сенат, у коме демократе имају већину, а онда и Представнички дом у коме су већина републиканци.

Неформални вођа конзервативаца у Сенату Тед Круз из Тексаса, одмах након што је објављена вест о договору, изјаснио се против њега, али је рекао да неће искористити право да опструкцијом изазове да се не гласа вечерас до поноћи, када истиче рок за продужење лимита за задуживање.

Први човек демократа у Сенату Хари Рид рекао је, објављујући договор, да је "време за помирење" и да се на тај начин шаље порука Американцима и грађанима целог света да САД испуњавају своје обавезе.

Међутим, још је непознато како ће се о новом предлогу изјаснити Представнички дом, у коме постоји снажно конзервативно крило Републиканске партије, блиско Покрету чајанка.

Они синоћ нису подржали компромисни предлог, који је предложила њихова партија, оцењујући да се превише попушта америчком председнику Бараку Обами.

Сада се, ипак, сматра, да би већина могла да гласа за нове мере ако их Сенат усвоји, пошто би целокупна одговорност евентуалног неусвајања пала само на њих.

Катастрофалне последице непостизања договора 

У случају да до договора не дође, држава би први пут у својој историји остала без готовине и не би била у стању да плаћа приспеле обавезе, пошто ће тада амерички јавни дуг достићи 16,7 билиона долара, и биће достигнута граница до које може да се позајми новац за плаћање рачуна, такозвани плафон дуга.

Економисти упозоравају да би у случају неусвајања продужења лимита за задуживање владе, последице биле катастрофалне, не само по америчку, већ и по целокупну светску економију. Дошло би раста каматних стопа код датих зајмова, смањења вредности акција на берзи, веће незапослености и могуће нове рецесије.

Била би угрожена, ако не и у потпуности, онемогућена исплата свих врста социјалних и здравствених помоћи америчким грађанима, плата припадницима војске, средстава за повраћај пореза, као и исплата новца онима који су га уложили у хартије од вредности у власништву САД.

Конгрес је до сада, од 1960. године, 78 пута давао сагласност на продужење лимита за задуживање.