Апел Европе за укидање смртне казне

Поводом Европског и светског дана борбе протрив смртне казне министри спољних послова 42 земље, међу којима и шеф дипломатије Србије, упутили су заједнички апел за укидање смртне казне.

"Правда која убија није правда. Уверени у суштинску нехуманост смртне казне, 42 земље које су овде представљене противе се њеном прибегавању било где у свету, под било каквим околностима", наводи се у апелу.

Министри истичу да смртна казна не представља само неприхватљив насртај на људско достојанство, већ да она иде руку под руку са бројним кршењима људских права осуђених и њихових породица и нема никаквог позитивног утицаја на спречавање криминала односно на безбедност нити, пак, на било који начин исправља штету учињену жртвама и њиховим породицама.

"Руковођени овим уверењима, користимо прилику коју пружа 11. Светски дан борбе против смртне казне да поново истакнемо своју неуморну посвећеност покрету за укидање смртне казне у Европи и широм света", поручили су шефови дипломатија, како је саопштило Министарство спољних послова Србије.

Борба за укидање смртне казне у разним земљама била је дуга и тешка и она није укинута преко ноћи, већ је то постало реалност као резултат јачања свести и сталних заједничких напора, стоји у саопштењу.

Истрајност и постепено предузимање корака довели су, како се указује, до смањења броја извршења смртних казни, сужавања списка злочина за које се може изрећи смртна казна, правда је постала транспарентнија, de facto је уведен мораторијум на извршења смртне казне и, коначно, смртна казна је престала да постоји.

Савет Европе и Европска конвенција о људским правима послужили су као катализатор за овај регионални тренд отклона од смртне казне, и омогућили су чак да се он даље прошири.

У саопштењу се подсећа да данас само око 50 земаља још увек допушта смртну казну, док их је пре двадесет година било двоструко више.

Заједнички апел за укидање смртне казне потписали су министри спољних послова Србије, Албаније, Андоре, Аустрије, Белгије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Кипра, Чешке Републике, Данске, Естоније, Финске, Француске, Македоније, Немачке, Грчке, Мађарске, Исланда, Ирске, Италије, Летоније, Лихтенштајна, Литваније и Луксембурга.

Међу потписницима су и шефови дипломатија Малте, Молдавије, Монака, Португала, Румуније, Сан Марина, Словачке, Словеније, Шпаније, Шведске, Швајцарске, Турске, Украјине и Велике Британије.