Немачка бира нови Бундестаг

Поруке немачких лидера прате се и анализирају, не само у тој држави, већ у свим чланицама Европске уније, а са не мањом пажњом и у Србији. Зато су и данашњи савезни избори једна од најважнијих тема готово свих европских медија. Актуелна канцеларка има предност, и верује се, сигурно ће остати у власти. Али, са ким ће владати, о томе данас одлучује 62 милиона Немаца.

На данашњим изборима у Немачкој до 14.00 часова гласало је 41,2 одсто Немаца, саопштио је Савезни завод за статистику, наводећи да је то за око пет одсто више него на прошлим савезним изборима 2009. године.

Биралишта су отворена од осам часова, а Ангела Меркел је у раним послеподневним часовима гласала у Берлину, у пратњи супруга професора Јоахима Зауера.

Тиме су избори, на којима Меркелова важи за фаворита, а њени демохришћани за најјачу партију, како се коментарише у медијима, ушли у ''врућу фазу''.

Пре Меркелове гласао је и председник државе Јоахим Гаук, као и њен ''изазивач'' - кандидат Социјалдемократске партије (СПД) Пер Штајнбрик, који је у анкетама далеко иза Меркелове.

У Немачкој живи и 750.000 људи српског порекла. Дилему за кога ће гласати има, међутим, тек трећина њих, која има држављанство те државе, каже потпредседник Централног савета Срба Милан Чобанов.

Само дан пред гласање, трећина бирача у Немачкој била је неодлучна. Зато и не чуди слоган последњег предизборног окупљања владајуће Демохришћанске уније - "Сачувајте хладну главу и гласајте за канцеларку". Без обзира на лична политичка опредељења, већина Берлинаца очекује да ће тако и бити.

И грађани знају да испитивања јавног мњења показују да ће вероватно победити Меркелова, али и да су и социјалдемократе ојачале у последњих неколико недеља.

Они који се надају да ће Меркелова победити, сматрају да је она одлична канцеларка и да је добра и за друге земље, а не само за Немачку.

Има и оних који сматрају да је економска ситуација у Немачкој сувише добра да би народ гласао за неку већу промену.

Противкандидат Ангеле Меркел и лидер социјалдемократа Пер Штајнбрик већ је одбацио могућност стварања велике коалиције левице и деснице налик на ону, која је под вођством актуелне канцеларке владала Немачком од 2005. до 2009. године.

Главна опасност и левици и десници на данашњем гласању прети од новоосноване Алтернативе за Немачку - странке чију окосницу чине евроскептични економски стручњаци, који желе да Грчку и друге несолвентне чланице Европске уније избаце из еврозоне.

Улазак ове нове снаге у Бундестаг, као и могућност да цензус први пут у послератној историји не пређу либерали - млађи парнер у актуелној влади - могли би да озбиљно закомпликују постизборне коалиционе преговоре.