Зашто кажеш Иран, а мислиш Сирија?

У Бечу почиње заседање Савета гувернера Међународне агенције за атомску енергију (9-13. септембар). Иако Сирија није директно предвиђена као тачка дневног реда, већ сада је јасно да скуп пролази у сенци сиријске кризе.

Званично, најважнија тема којом ће се Савет гувернера бавити наредних пет дана, односи се на Иран и ирански атомски програм. Ипак, сваки пут када неко изговори "Иран" то ће значити да су на столу и Сирија и Израел.

У свом најновијем извештају о Ирану видљиво је колико се Агенција мучи да разуме потезе које Техеран, сада са новим председником државе, вуче у већ деценију дугом нуклеарном спору, о којем се у медијима говори као о "или војном нуклеарном програму или струји за болнице и школе - погодите шта је тачно".

У односу на стање прошлог пролећа, отркривено је да Иран није битно повећао своје залихе обогаћеног уранијума од 20 одсто - тек непуна четири килограма. Тренутно Иран поседује 185,8 килограма, а један нуклеарни инспектор је изјавио да "се броји свака канта".

"Црвена линија" коју је израелски премијер Бењамин Нетанијаху пре неколико месеци повукао у односу на иранску активност обогаћивања уранијума, постављена је на 240 килограма. Рачуна се да је то количина која Техерану омогућава да, уколико жели, брзо направи атомску бојеву главу.

С једне стране, Иран се држи на комотном одстојању од те "црвене линије", али с друге убрзано подиже технолошке референце својих центрифуга за прераду уранијума - нова генерација (ИР-2С) је четири пута бржа од претходне.

Поједностављено, иранске центрифуге су све савршеније и све бројније, али, добрим делом стоје празне - што је демонстрација истовремено и ината и послушности која овог тренутка збуњује Запад.

Нова терминологија САД и Израела 

Генерално гледано, терминологија "црвене линије" почиње да прераста у нову глобалну политичку идеологију коју пропагирају Сједињене Државе и Израел. 

У неким круговима бечке дипломатске заједнице чуло се ових дана доста нервозног приговарања вашингтонској медијској операцији "црвених линија", било према Сирији (употреба хемијског оружја), или у израелској варијанти (240 килограма обогаћеног уранијума од 20 одсто у иранским рукама).

"Ако свугде повлачиш црвену линију и обећаваш интервенцију, присиљен си да једног тренутка и испуниш обећање, чак и на властиту штету- или губиш рат или веродостојност, види шта ти је драже", жали се дипломата једне европске земље.

За део нервозе међу неким члановима Савета гувернера Међународне агенције за атомску енергију заслужан је и лош тајминг (или добар, зависи из ког угла се посматра) персоналне рокаде на челу иранских нуклеарних преговарачких тимова.

Оба национална преговарачка тима су "у транзицији", што значи да се најпре није знало ко ће их водити, а и сада када се зна, јасно је да нови људи са наслеђеним проблемима обично успоравају процес преговарања.

Досадашњи шеф иранске мисије при Уједињеним нацијама у Бечу Солтанијех је напустио Аустрију, али нови, Реза Најафи, још није службено преузео дужност и тек овог викенда стиже у Беч. Неизвесно је каква дипломатска формула ће бити пронађена за његово учешће на састанку Савета гувернера које почиње сутра.

Други ирански тим, онај који преговара са групом "три плус три" (Сједињене Државе, Русија, Кина плус Велика Британија, Немачка и Француска) такође показује смањену оперативност. Досадашњи шеф Јалили одлази, а његову улогу преузима нови министар иностраних послова лично, Мухамед Јавад Зариф.

Да ли је такав однос с којим Иран улази у месец септембар, густо напакован иранском нуклеарном тематиком, тихи шамар западној дипломатији? Или, јесу ли "нови" другачији, или само нови?

Јер, на ову седницу Савета гувернера наставља се читава једна недеља Генералне конференције Мешународне Агенције за атомску енергију. После тога, опет заседа Севет гувернера, па следи планирани сусрет Ирана и групе "три плус три".

За 27. септембар заказан је наставак преговора бечке Агенције са иранском страном о дозволи инспекторима да посете оно што је остало од асфалтом прекривеног нуклеарног, вероватно војног, постројења Парчин.

И све то, опет, у тренутку док свет за страхом посматра хоће ли доћи до америчко-француско-турске интервенције против снага сиријског председника Асада, чији се режим углавном одржава уз помоћ из Ирана (и Либана).

Бечки дипломатски кругови невољно набрајају хипотетичке сценарије и радије се држе чињеница, и то углавном анонимно. Посебно се дистанцирају од именовања "црвених линија" после којих, по дефиницији, следи употреба силе.

Жал за неодржаном конференцијом 

Многе бечке дипомате жале што није одржана Регионална конференција о претварању Блиског истока у зону без оружја масовног уништења (нуклеарна, хемијска, биолошка), која је планирана за прошли децембар у Хелсинкију.

Да је одржана, понешто од онога о чему ће се наредних дана разговарати у Бечу или планирати у Вашингтону, вероватно би се појавило у мање озбиљном светлу.

Овако, развој ситуације у Бечу је више него предвидив. Група арапских земаља предвођена Египтом ће на Генералној конференцији Агенције за атомску енергију (16-20. септембар) поднети нацрт резолуције о нуклеарним капацитетима Израела, док ће западне мисије дати све од себе да спрече усвајање тог документа.

Резолуције о нуклеарним капацитетима Израела се већ годинама традиционално подносе на усвајање делегатима Генералне конференције Међународне нуклеарне агенције. Пошто Израел није члан Агенције, тај документ, одбијен или усвојен, углавном поседује политичку тежину, без практичних последица.

Прошле године, Египат је гестом "добре воље" одустао од такве резолуције, надајући се да би било могуће наговорити Израел и Сједињене Државе да се појаве у Хелсинкију.

Овог септембра међутим, нема више те "дипломатске шаргарепице", нико на кратак рок не очекује никакву добру вест са Блиског Истока.

И зато ће сваки пут када идућих неколико дана гувернери светске нуклеарне организације изговоре "Иран", у позадини бити присутна Сирија, односно страх од читавог нуклеарно-хемијско-биолошког блискоисточног пакета.

Каква идеална ситуација за Северну Кореју, која је у једностраном акту најавила одмрзавање и проширење свог нуклеарног постројења Јонгбјонг. Нуклеарни атомски инспектори га смеју посетити, нити им је то, стицајем околности, приоритет.