Путин: Русија ће помоћи Сирији

20.50 - Амерички амбсадор при УН Саманта Пауер каже да је Асад тек "начео" своје арсенал хемијског оружја и да војна акција против Сирије нема алтернативу.

19.20 - Истраживање "Галупа" показало да 23 одсто Сиријаца "пати", 74 одсто каже да се "бори", док два одсто сматра да живи добро. Половина Сиријаца би напустило земљу када би могло, а већина сматра да ће рат трајати дуже од годину дана.

17.55 - Француска ће сачекати извештај инспектора УН пре него што крене у војну акцију, рекао Франсоа Оланд.

Руски председник Владимир Путин рекао је да је наводни напад хемијским оружјем у Дамаску била провокација побуњеника како би се охрабрила војна интервенција у Сирији. Истовремено, Обама је на мети америчких критичара, који га оптужују да нема јасан циљ.

На конференцији за новинаре на Самиту Г20 у Санкт Петербургу, Путин је рекао и да ће Русија помоћи Сирији у случају да дође до стране војне интервенције.

"Да ли ћемо им помоћи? Да, хоћемо. Ми им већ помажемо, шаљемо оружје, сарађујемо на пољу економије, а ускоро ћемо почети да шаљемо и хуманитарну помоћ", рекао је Путин.

Коментаришући наводе турског премијера Ердогана да већина учесника Самита подржава напад на Сирију, Путин је рекао да то није тачно јер осим САД, Турске, Канаде, Саудијске Арабије и Француске, друге земље не подржавају напад - указујући да британски премијер Камерон није добио подршку парламента за напад на Сирију.

Путин је навео да од највећих светски економија, Русија, Кина, Индија, Јужна Африка, Бразил, Индонезија, Италија и Бразил не подржавају војну интервенцију у Сирији.

Председник Русије је објаснио и да су светски лидери у четвртак готово цео дан расправљали о Сирији, а да је он имао билатерални сусрет са британским премијером Камероном који је трајао неколико сати.

Француски председник Франсоа Оланд позвао је инспекторе УН да што пре заврше посао и рекао да се његова земља залаже за формирање коалиције земаља које би извеле војни напад на Сирију. Циљ акције не би био свргавање Асада већ притисак да дође до политичког решења кризе.

Путин је данас разговарао са америчким председником Бараком Обамом око 20 минута и како преноси Ројтерс, није дошло до приближавања ставова о сиријској кризи.

Иако се налази у Санкт Петербургу, амерички председник Обама наставио је да лобира у Конгресу како би добио неопходну подршку за војну акцију против Сирије.

Обама је рекао да очекује да Сенат средином наредне недеље подржи његов план за војну интервенцију, а да ће се обратити нацији у уторак.

Спољнополитички одбор Сената прихватио је нацрт резолуције о нападу на Сирију, којом је предвиђена акција у трајању од 60 дана, са могућношћу продужења од 30 дана.

Док траје лобирање, међу сенаторима се чак појавила идеја да се на сиријског председника Асада изврши притисак да у року од 45 дана потпише Конвенцију о забрани ширења хемијског и биолошког оружја, којом је предвиђено уништавање тог оружја и прихватање међународних инспектора.

Како сачувати хемијско оружје од терориста

У јеку припрема за напад на Сирију појавио се и документ који показује да би за заштиту сиријских складишта хемијског и биолошког оружја било потребно 75.000 војника на терену.

Извештај је објављен дан пре наводног хемијског напада у Дамаску, а саставио га је Истраживачки центар америчког Конгреса с циљем да се предвиди сваки могући сценарио у случају да дође до војног напада на Сирију.

Наводи се да залихе оружја од 1.000 тона тренутно чувају сиријске специјалне јединице и да САД разматрају опцију како да заштите сва складишта у случају да Асадов режим изгуби контролу над земљом.

Американци процењују да је за заштиту 50 објеката за производњу и складиштење оружја потребно најмање 75.000 војника на терену.

Такву акцију би могао да спречи члан 3 резолуције коју је усвојио Спољнополитички одбор Конгреса, а предвиђа да неће бити распоређивања војника на терену.

Међутим, речи коришћене у тексту резолуције омогућавају да војска изводи "неофанзивне операције", као што је преузимање контроле над фабрикама и складиштима хемијског оружја без борбе.

"Рат који Пентагон не жели"

У сенци политичке битке у Вашингтону из војних стручних кругова појављују се све шире критике америчког плана напада на Сирију.

Бивши командант америчког Ратног колеџа, генерал-мајор у пензији Роберт Скејлс у коментару у Вашингтону посту пише да излагање шефа Здруженог Генералштаба Војске САД генерала Демпсија о плану напада на Сирију, показује да ни он сам не верује у успех.

Пензионисани генерал наводи и да готово цела Обамина администрација нема готово никаквог искуства у рату, то јест у политици која би требало да прати припреме за рат.

Алудирајући на најаве напада крстарећим ракетама што данима траје, Скејлс истиче да се тиме крши основно правило успеха у ратовању - а то је ефекат изненађења.

Како наводи, један од високих официра рекао му је и да су ваздушни напади на Сирију војнички бесмислени, јер неће бити трупа на земљи које би поразиле Асадову војску.

Уколико амерички народ мисли да није вредно гинути за Сирију, онда би ту земљу требало да оставимо на миру, рекао је Скејлсу тај високи официр, који је и указао да је Сирија војно далеко јача од земаља које су САД раније напале, као што су Либија или Србија.

Скејлс пише и да данашњи креатори политике у Вашингтону, за разлику од војних планера, не знају ништа о ратовању, тако да у праведност неког рата не би могли да убеде ни своје уже породице.

Како би указао да није милитариста, генерал Скејлс наводи пример председника Двајта Ајзенхауера, ратног генерала, који је, иако је у Кореји водио рат, чак осам пута рекао "не" ратовању и није помогао својим савезницима Британцима и Французима - баш зато што је знао шта вуче за собом улазак у рат.