Јапан, нове нуклеарне муке

Најновија мерења контаминиране воде у земљи испод разорене нуклеарне централе "Фукушима 1" показују нагли раст радиоактивности, која износи око 930.000 бекерела по литру. Дозвољене вредности су само неколико десетина бекерела.

Радиоактивна вода нагомилала се у шупљинама у земљишту након дуготрајног засипања реактора огромним количинама морске воде са земље и из ваздуха, након што је у марту 2011. године велики цунами прекинуо напајање реактора струјом и проузроковао топљење нуклеарног горива у њима.

Највећи део воде за хлађење реактора последњих годину дана се рециклира, односно деконтаминира и поново враћа у цеви постављене око реактора у којима кружи и тако одржава језгра реактора угашеним, у стању у којем је немогућа ланчана нуклеарна реакција.

Узрок раста радијације испод централе још увек није утврђен, а медији спекулишу да негде цури истопљено нуклеарно гориво или вода која одржава ниску температуру.

Стручњаци Јапанске нуклеарне агенције (НРА) забринути су да се ова изузетно радиоактивна вода, која садржи елементе попут стронцијума и цезијума 134 и 137, излива у оближњи океан, што ће имати последице по животну средину и исхрану људи.

Резултати мерења, које је почело 9. јула, свакодневно се објављују и подударили су се са још два важна догађаја у вези са нуклеарном несрећом у "Фукушими".

Наиме, почетком ове недеље представници неколико нуклеарних постројења предали су јапанској влади захтев за поновно пуштање у рад шест реактора широм земље, чиме је настављен процес за повратак нуклеарних реактора у јапанску електричну мрежу.

Ти реактори прошли су строги тест симулације несреће и текстонска испитивања чији је циљ био да утврде да ли се они налазе на порозном или сеизмолошки активном земљишту.

Рестартовање нуклеарних реактора почело је још прошле године када су на инсистирање "Електропривреде Кансаи", која покрива западни део највећег и најмногољуднијег јапанског острва Хоншу, укључена два реактора у централи у месту Ои у префектури Шига.

Цео процес је, међутим, био заустављен управо због испитивања земљишта испод и око нуклеарних централа. Притом, сеизмолози су на више локација изнели супротстављена мишљена, што је изазвало додатна кашњења.

Коначна оцена владе у вези са тим захтевима биће донета за шест месеци. Истовремено, од нуклеарних централа, које желе поново да прораде, очекује се да изграде додатну безбедносну и еколошку инфраструктуру.

Економски разлози за покретање реактора

Аналитичари процењују да ће влада на челу са премијером Шинзо Абеом, чији је приоритет оживљавање економије и смањивање дефицита у спољној трговини и државном буџету, позитивно одговорити на ове захтеве.

Јапански јен ослабио је за чак 30 одсто у односу на евро у протеклих шест месеци, због извозно орјентисане машинске и електронске индустрије, али истовремено се продубљују губици енергетских компанија, али и државе. Стотине милијарди евра држава троши на увоз енергената, јер 48 нуклеарних реактора не ради.

Од десет јапанских енергетских компанија које поседују нуклеарне реакторе, њих чак девет су забележиле губитке у прошлој фискалној години, у укупном износу од 160 милијарди долара.

Процењује се да је у фискалној 2012. години Јапан потрошио чак 241 милијарду долара на увоз фосилних горива, што је скоро за 36 одсто више него пре несреће у Фукушими.

Међу првим пријављенима за рестартовање није било "Токијске електропривреде" која је власник уништене централе у Фукушими и тренутно најомраженија компанија у земљи.

Ипак, и та велика компанија, до 2011. године четврта највећа енергетска компанија у свету, затражиће ускоро рестартовање два од седам реактора у највећој нуклеарној централи на свету "Кашивазаки Карива" у префектури Њигата, изјавио је директор Наоми Хиросе.

Наиме, "Токијска електропривреда" забележила је губитак од око 6,5 милијарди евра у прошлој фискалној години, због исплата одштете становништву и правним лицима и повећаних трошкова за набавку угља и природног гаса, па је укључивање нуклеарног комплекса у Њигати од виталног значаја за њен повратак позитивном пословању.

Међутим, велики проблем је то што се та централа налази на трусном подручју које је 2007. године било погођено земљотресом који је изазвао мању штету на постројењу и зауставио његов рад на неколико месеци због поправки и тестирања.

Руководство "Токијске електроприведе", међутим, тврди да је од тада централа ојачана, те да сеизмолози процењују да земљиште непосредно испод централе није било епицентар земљотреса бар 120 000 година.

Смрт хероја "Фукушиме 1"

Паралелно са овим догађајима, последње дане свог живота у болници је проводио Масао Јошида, шеф нуклеарне централе "Фукушима 1" у време нуклеарне кризе у 2011.

Јошида, који је хваљен као херој због своје одлучности у најтежим тренуцима кризе и чињенице да је одбио погубну наредбу из штаба компаније у Токију, преминуо је 9. јула од рака једњака.

Наиме, након удара великог цунамија који је зауставио аутоматско хлађење реактора у централи, Јошида је отпочео са упумпавањем морске воде у реакторе како би спречио њихово прегревање, али су му претпостављени наредили да са тиме сместа престане јер морске вода изазива корозију и уништава реакторе.

Јошида се, међутим, оглушио о то наређење, чији је циљ био смањење економске штете компаније. То би, међутим, вероватно проузроковало још веће прегревање, односно снажније експлозије у реакторима и ослобађање још већих количина радијације. Тиме би био угрожен опстанак јапанске престонице.

Поједини јапански медији, међутим, прозивају Јошиду, јер је био један од руководилаца "Токијске електропривреде" који су 2009. године одбили да предузму заштитне мере у централи, упркос упозорењу да би она могла постати жртва великог цунамија, јер су сматрали да је такав мрачан сценарио нереалан.

Сматра се да Јошида није жртва изливања радијације у централи у марту 2011, јер му је рак откривен свега неколико месеци касније, а за формирање канцера након излагања зрачењу је потребно више година.