Кинески војни буџет брине САД

Територијални спорови око маленог архипелага Сенкаку у Источно-кинеском мору, острва Спретли у јужном Кинеском мору и константни раст кинеског војног буџета изазивају све већу забринутост у Јапану, Тајвану, Вијетнаму и Филипинима, али и у Вашингтону.

Кинески војни буџет удвостручио се крајем деведесетих и почетком двехиљадитих, када је ова земља по потрошњи претекла Велику Британију и Јапан. Он од тада, у последњих десет година, расте стопом од 10, 11 одсто годишње.

Тако је у 2011. години та држава армији доделила 106 милијарди, а у 2012. 119 милијарди долара, што је још увек три пута мање од америчког војног буџета који се већ дуже времена креће између 475 и 525 милијарди долара.

По величини суме Кина, дакле, поседује други највећи војни буџет на свету, али посматрано као удео у укупном домаћем бруто производу, кинеска потрошња за војне потребе је још увек мања не само од америчке, већ и руске.

Наиме, најмногољуднија земља света прошле године је одвојила 1,4 посто свог буџета за војску, док су САД алоцирале близу четири, а Москва близу три одсто државног новца за одржавање и опремање своје армије.

Пре неколико година Пекинг је објавио намеру да осетно ојача своју морнарицу како би преточио свој вишедеценијски економски раст у војно-политички утицај на Пацифику.

Администрација председника Барака Обаме, међутим, такође је објавила да ће тај океан, чије су приобалне земље све изразитији лидери светске економије, у наредним деценијама бити приоритет америчке спољне политике и војног интереса.

САД поседују мноштво војних база у непосредној близини Кине, и то у Јапану, на острву Гуам и на Филипинима, те традиционално помажу опремање тајванске војске.

Технолошки напредак кинеске армије

Амерички војни стручњаци у извештају који је овог месеца поднет Конгресу посебно упиру прст на јачање кинеске способности за сајбер рат, увођење у употребу првог кинеског носача авиона "Лиаонинг," те развој противбродских ракета великог домета чији је циљ да неутралишу предност Вашингтона у броју и квалитету оружаних платформи на мору.

Кина прави велике кораке и у развоју ваздухопловства који се очитују у развоју домаћег стелт ловца-бомбардера "Ченгду Ј-20" и беспилотних летелица.

Сматра се и да је Кинеска народна армија (КНА) у 2011. години поседовала чак 260 беспилотних апарата чији је број сада несумњиво већи и који се у случају евентуалног сукоба на Пацифику, поред извиђања, могу користити и за такве задатке као што су одвлачење пажње противавионске одбране непријатеља, па и ракетни напади на бродовље.

Амерички експерти верују и да Кинези раде на развоју стелт беспилотне летелице, те апарата који могу да лете на екстремно великим висинама близу свемира и тако врше надзор и извиђање на врло широкој територији.

САД нарочито брине развој кинеске доктрине и убојне моћи у области борбе у свемиру. Кина је 2007. године балистичким пројектилом уништила један од својих сателита у успешној вежби чији је циљ био тестирање могућности те земље за онеспособљавање непријатељских телекомуникација, навигације и извиђања.

У прошлој години та земља је лансирала чак 18 телекомуникационих, шпијунских и метеоролошких сателита чиме је осетно унапредила способност за вођење регионалног па и глобалног оружаног сукоба.

Једна од последица јачања кинеске оружане силе и све већег присуства кинеских бродова у водама око острва Сенкаку (Диаоју) која су предмет спора са Јапаном је и одлука владе у Токију да повећа свој војни буџет за близу 900 милиона евра. То је прво повећање издвајања за војску у Јапану у последњих 11 година.

Јапански медији су, такође, објавили вест о набавци нових осам подморница великог капацитета чији ће главни задатак бити да се супротставе кинеској борбеној групи која је сада у формирању око носача "Лиаонинг".