Детектив зликовац или ратник крсташ?

Тужилаштво у Њујорку отворило је нову истрагу за више од 50 случајева убистава која су се догодила током осамдесетих и деведесетих година, пошто се сумња да је детектив који је водио све те случајеве намештао доказе и уцењивао сведоке да би се дошло до осуђујуће пресуде.

На мети тужилаштва нашао се сада пензионисани детектив њујоршке полиције Луис Скарсела (63), чији методи рада су многе криминалце ставили иза решетака, али и поставили питање да ли су се и многи невини људи нашли на том месту.

Њујорк тајмс пише да је дошао до података да у великом броју истрага убистава које је водио овај детектив постоји сличан образац - случајеве решавају једни те исти сведоци, мењају се искази ухапшених и нема физичких доказа.

Велики број људи који су проглашени кривим за та убиства и данас се налази у затворима, пошто су осуђени на казне од неколико деценија до доживотног затвора.

Тужилаштво у Бруклину, након што је прошле године промењен цео тим, отворило је нове истраге, па је тако пре неколико месеци из затвора пуштен Дејвид Ранта, који је одлежао 23 године због наводног убиства једног њујоршког рабина 1990. године.

"Наш циљ је да исправимо неправду. Испитаћемо сведоке које су доступни и поново анализирати доказе. Ако установимо да је осуђујућа пресуда била без доказа, тражићемо ослобађање", рекао је Џон О'Мара, који предводи истражни тим тужилаштва.

Животна прича детектива Скарселе је веома интересантна. После шест година службе у америчкој морнарици, запослио се у њујоршкој полицији, где је 1981. године добио чин детектива.

Током каријере водио је истрагу у 175 убистава, а у исто толико је био део тима детектива.

Када су новинари Њујорк тајмса ступили у контакт са њим, објаснивши му зашто га зову, он је одговорио речима "да ли се ви то шалите са мном". Он негира да је урадио било шта лоше током полицијске каријере, и тврди да никада није изнудио лажно признање.

Сведок у шест случајева 

Међутим, неки детаљи остављају прилично чудан утисак у целој причи. На пример, сведокиња Тереза Гомез, наркоманка, била је очевидац сведок у ни мање, ни више, него шест различитих убистава које је решавао Скарсела.

Она је крајем осамдесетих година сведочила да је дилер дроге Роберт Хил починио два одвојена убиства. У оба случаја била је једини очевидац.

На првом суђењу, она је рекла да је била затворена у плакару у напуштеној јазбини за крек овиснике, и да је кроз кључаоницу видела Хила како пуца у главу другом човеку.

Породица осумњиченог за убиство доказивала је да плакар није имао кључаоницу, али није помогло.

Хил, који данас има 52 године, осуђен је и још увек се налази у затвору. "Нисам био узоран, али нисам ни убица", рекао је овај човек у кратком телефонском интервјуу за њујоршки дневник из затворске установе.

Тереза Гомез се појавила као сведок и у процесу против полубраће осуђенег Хила, Дарила Остина и Алвена Џенета.

Овог пута, Гомез је била на улици и видела је два момка како пуцају у жртву. То јој није било довољно, већ их је она, према сопственим речима, пратила до стана у коме живе.

Порота је дуго већала, да би на крају донела осуђујућу пресуду. Остин је умро у затвору од упале плућа, док је Џенет пуштен 2007. године, након што је одслужио 21 годину затвора.

"Цео крај је знао да ми нисмо убили тог човека", рекао је Џенет за Њујорк тајмс. Он је додао и да не зна никога ко је био сведок у три, четири или пет убистава, ако их није сам починио.

Детектив Скарсела, међутим каже, да има само речи захвалности за Гомез. "Нек је Бог благослови. Стојим сто одсто иза њених сведочења", наводи пензионисани полицајац.

На питање новинара о конкретним случајевима, Скарсела одговара да не може да се сети сваког од њих после толико година.

Тереза Гомез такође неће моћи да говори о њима - пре неколико година ју је прегазио аутомобил.

Сумњива признања оптужених 

Адвокати одбране, који су бранили клијенте у случајевима које је водио Скарсела, описују га као "ратника крсташа" који је сам стварао правила по којима игра.

"Он је био веома друштвен, духовит, пријатан човек, али је и претио сведоцима", речи су адвоката Мартина Маршалака.

Тужиоци су, с друге стране, сматрали да је он био један од најбољих детектива у крвним деликтима полиције у Њујорку.

Посебан је и случај Шабака Шакура, који је 1989. године оптужен за двоструко убиство. Он каже да у истрази ништа није признавао, али да је на почетку суђења видео да Скарсела има његово писмено признање.

Скарсела, међутим, каже да се не сећа конкретно тог случаја, али признаје да је добијао признања ухапшених које други детективи нису могли.

"Неки пут сам превртао столове, али сам ипак волео нежнији приступ. Дешавало се да плачем са њима, да се молим са њима, да седим сатима са њима. Једном приликом ми је момак, након што је признао, рекао да сам ја као његов отац кога никада није имао", испричао је Скарсела за Тајмс.

Своју филозофију полицијског посла, овај детектив је објаснио гостујући у једној популарној дебатној емисији на америчкој телевизији пре неколико година.

"Да ли постоје правила када је у питању убиство? Не, не постоје. Лагао сам их, обмањивао. Зликовци не играју по правилима када убијају нечије мајке и очеве, пуцају им у главу, уништавају животе њихових породица. Ја такође не играм по правилима", закључио је овај пензионисани њујоршки детектив.