четвртак, 21.08.2008, 09:44 -> 20:08
štampajРуси одлазе
Колона руских тенкова, оклопних транспортера и ракетних система напустила је данас територију Грузије означавајући почетак озбиљног повлачења и пребацивања тежишта кризе на дипломатску сцену, свега 12 дана након што су грузијске снаге покушале да поврате контролу над Јужном Осетијом.
Грузијска офанзива је проузроковала жестоку реакцију Москве, која је за свега неколико дана скршила отпор снага у Тбилисију. Запад најављује помоћ грузијској војсци и тражи још брже повлачење руских снага.
Почетак озбиљног повлачења руских снага изазвало је позитивне реакције међународне заједнице, те је француски министар спољних послова Бернар Кушнер оценио да је одлазак две руске колоне из Грузије "охрабрујући сигнал". "Очекујемо да се сутра ово повлачење оствари у потуности" и да "Руси поштују своју реч", јер "смо два пута до сада били разочарани", додао је Кушнер, оцењујући да овај пут, изгледа, оно што је обећано почиње да се остварује.
Према руском виђењу плана о повлачењу, мировне снаге те државе ће до петка заузети положаје у десетак километара широкој "тампон зони" око Абхазије и Јужне Осетије, након чега ће остатак трупа напустити територију Грузије.
Русија ће задржати око 500 војника у зони безбедности, који ће успоставити осам контролних пунктова, док ће преостале руске снаге бити стациониране у Јужној Осетији, или, пак, враћене на територију Русије.
Упркос чињеници да је прва колона тенкова напустила грузијску територију, руске снаге су још једном заузеле положаје недалеко од луке Поти, блокиравши прилазе том граду, укључујући и мост на једином путу који води у тај кључни нафтни терминал.
Поти је, претходних дана, био у центру војних и политичких контроверзи, обзиром да су руске снаге у неколико наврата упадале у луку, односивши војну опрему и наоружање заостало за Грузијцима, при чему је уништен један мањи ратни брод грузијске морнарице.
У последњем још нерасветљеном инциденту, руски специјалци су похапсили 20 припадника грузијских снага безбедности, који су у америчким "хамерима" ушли у луку, што су Руси протумачили као провокацију, и ту групу, везану и са повезима око очију, спровели ван града.
Ипак, већ скоро недељу дана у грузијским кризним зонама није било озбиљнијих сукоба, иако су Руси почетком седмице оборили још једну, трећу по реду, беспилотну летелицу грузијске војске, али су се жестоки окршаји са бојног поља пренели на политичку сцену, при чему су две стране наставиле да размењују оптужбе везане за геноцид, агресију и етничко чишћење.
Русија је, у међувремену, оптужила Грузију да покушава са инсценира нове скандале, овај пут користећи лешеве погинулих војника, који би, према најавама из Москве, имали бити представљени као цивилне жртве. "Данас су из области Гори у Тбилиси отишле три хладњаче, до врха напуњене лешевима, које су током посљедњих дана прикупљале грузијске јединице", јавили су руски медији позивајући се на изјаву неименованог званичника обавештајних служби.
Лавров: Руска акција легитимна
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оценио је да су се акције у Јужној Осетији веома разликовале од операције САД и НАТО-а против Србије 1999. године, пошто је запад, када је завршио са гађањем "војних циљева, преусмерио у наношење удара по мостовима, телевизијским торњевима, путничким возовима и цивилним објектима", укључујући и директан погодак у зграду кинеске амбасаде у Београду.
"Русија није могла да дозволи да њени мировњаци мирно гледају како се пред њиховим очима чине акти геноцида, као што се то десило у босанском граду Сребреница 1995. године", написао је Лавров у ауторском тексту који је објавио "Вол стрит џорнал".
Лавров је објаснио и да је Русија "применила силу у пуном складу са међународним правом, правом на одбрану и обавезама које проистичу из споразума", те је, хвалећи ангажман руских оружаних снага, истакао да су они поступали "ефикасно и професионално" и "брзо постигли веома прецизне и легитимне циљеве".
Руски министар иностраних послова се, такође, заложио за забрану испоруке оружја Грузији, али је упозорио на "злослутне сигнале који у последње време стижу из Вашингтона, када је реч о америчким претњама замрзавањем билатералног дијалога о стратешкој стабилности и отказивању неколико заједничких војних маневара."
Буш одбацује могућност да Абхазија и Јужна Осетија добију независност
Председник САД Џорџ Буш изјавио је да ће Вашингтон са својим савезницима радити на томе да Абхазија и Јужна Осетија остану у саставу Грузије. "Јужна Осетија и Абхазија су део Грузије. И САД ће радити са својим савезницима да осигурају независност Грузије и њен територијални интегритет", рекао је амерички председник. Буш је затражио од Русије да се држи договора о прекиду ватре с Грузијом, потписаног 11. августа, повуче своју војску с грузијске територије и обустави блокаду према демократски изабраној грузијској влади.
Истовремено, главнокомандујући снага НАТО у Европи, амерички генерал Бенц Кредок најавио је да ће САД помоћи обнову грузијске војске, пошто су се власти у Тбилисију показале као "партнер у рату против тероризма".
Укинуто ванредно стање у Јужној Осетији
У Јужној Осетији укинуто је ванредно стање, које је председник те отцепљене аутономне грузијске области увео 18. августа, истовремено распуштивши владу.
Како је агенцији Итар-Тасс изјавила представница за штампу јужноосетијских власти Ирина Гаглојева, ванредно стање, уведено због оружаног напада грузијских снага, укинуто је од синоћ у 21 сат по московском времену.
Руска агенција је пренела да је и полицијски час у Ћинвалију због вечерашњег концерта симфонијског оркестра петербуршког Маријинског театра под управом диригента Валерија Гергијева - Осетина по националности, померен за два сата на 23 сата по локалном времену, које се подудара са московским.
Нови предлог резолуције пред Саветом безбедности УН
Русија је чланицама Савета безбедности УН ставила на увид свој нацрт резолуције о постизању мира у Грузији, дан пошто је у том телу блокирала нацрт који су поднеле западне земље,у коме се тражи хитно повлачење руских снага.
У руском тексту се у потпуности понавља и подржава мировни план у шест тачака који је представио француски председник Никола Саркози, а Русија и Грузија потписале 12. августа, али је још увек неизвесно да ли ће Москва инсистирати да се овај предлог стави на гласање.
Претходних неколико састанка најмоћијег тела светске организације претворило се у поприште озбиљних политичких обрачуна Русије и запада, при чему су УН, због немогућности Савета безбедности да се договори о даљем поступању у процесу решавања грузијске кризе, потпуно скрајнути са главне сцене у овом процесу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 13
Пошаљи коментар