Немоћ Агенције за атомску енергију

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) је објавила три извештаја о чијем садржају ће се детаљно разговарати у Бечу на састанку Већа гувернера од 10. до 14. септембра. Сва три извештаја - о Ирану, Сирији и Северној Кореји - показују немоћ Агенције да се носи са развојем нуклеарног програма у тим земљама, као и сву дубину фрустрације због тога.

Ми уствари не знамо шта се тамо догађа, осим чињенице да знамо да се "највероватније" догађа нешто озбиљно - заједнички је закључак који се намеће након читања докумената припремљених за састанак Већа гувернера.

Како од те тројке Иран још једини поштује правила формалне комуникације са Међународном   агенцијом за атомску енергију, чак иако се она обавља на све нижем информативном нивоу, извештај о тој земљи је и најдетаљнији.

Ниједан од отворених проблема између Ирана и Агенције нити је решен, нити се померио с места где је био на почетку лета. Најкраћа интерпретација би гласила: Упркос протестима Савета безбедности Уједињених нација, Иран и даље шири и дограђује постројења за обогаћивање урана; у једном од постројења је највероватније тестирано атомско оружје; преговори са Ираном већ нагињу ка томе да их се назове бесмисленима.

У укопаном планинском постројењу Фордо, број центрифуга је само од маја ове године удвостручен на 2.100. Количина до пет одсто обогаћеног урановог хексафлуорида (УФ6) попела се од практично нуле 2008. године до близу седам хиљада килограма. Истовремено, Иран данас располаже са 190 килограма на 20 одсто обогаћеног урана; велика разлика с обзиром на то да у мају 2010 године није поседовао готово ништа.

Има ли Иран техничке капацитете, реалне циљеве и мотивацију да те количине ниско обогаћеног урана преведе у стање од 90 одсто и више, неопходно за производњу нуклеарне бомбе?

Нуклеарни аналитичари, пре свега они у ИСИС-у (Institute for Science and International Security) који су најбржи у коментарисању извештаја Агенције, одговарају потврдно на то питање: за неколико месеци Иран би могао да има довољно основног материјала за прву бомбу.

"Хистерична кампања", како је Иран у јуну назвао покушаје Агенције да на терен бивше војне базе Парчин поред Техерана пошаље своје инспекторе, очито није уродила плодом. Бечка Агенција се и даље бори за приступ том терену чија се драматична трансформација прошлог пролећа лако пратила чак и на обичним комерцијалним сателитским снимцима.

Што се тиче Северне Кореје, Агенција прати развој тамошњег нуклеарног програма с "озбиљном забринутости и дубоком нервозом". Инспектори су прошлог априла, после још једног привидног попуштања напетости између Сједињених Држава и Северне Кореје најпре позвани да се врате у Пјонгјанг, а онда без много церемоније упозорени да им случајно не би пало на памет да то и учине.

Извештај о Сирији је најкраћи и најсиромашнији подацима. Истина је, каже се, у израелском ракетном нападу на Даир Алзоур 2007 године радило се "највероватније" о непријављеном нуклеарном реактору. Осим тога, Агенција спомиње још три локације у Сирији које се доводе у везу с уништеним нуклеарним постројењем, али признаје да од маја прошле године нема никаквог приступа и никаквог контакта са том земљом која се распада у грађанском рату.

Када је мање-више све познато, а уствари непоуздано и само "највероватније", о чему ће то онда пет дана разговарати тридесетпеточлано Веће гувернера Интернационалне атомске агенције?

Најважније одлуке доносиће се ионако на другим местима.

За питање које виси у ваздуху - хоће ли и када Израел бомбардовати иранска нуклеарна постројења - Веће гувернера није нандлежно.

Упркос томе, читав медијски и информативни погон који се успоставља око нуклеарних "гувернера" приликом њихових бечких сусрета овог ће се пута вртети око тог питања: Шта да се ради са Ираном, чији се нуклеарни програм често доводи у везу и са атомским тестовима Пјонгјанга и са својевременим нуклеарним покушајима Сирије?

И из Вашингтона и из Европске Уније стижу упозорења израелском премијеру Нетанијахуу да се уздржи од једностране војне акције према Техерану.

А ако ти рационални савети не помогну, европски медији већ спекулишу са датумом могућег израелског напада: не пре краја септембра, када Нетанијаху држи говор пред Саветом безбедности УН и не после америчких председничких избора у новембру.