Цветање лотоса у Кини
Све са мером. Том античком поуком треба превести напоре кинеских домаћина да објасне зашто је Кина велика. Као код Платона, само што је тај траг овде направио и оставио Конфучије. Због њега Кинези сасвим одмерено одговарају на питање да ли се осећају делом велике нације - "понекад".
Док ходате кроз капије Храма неба у Пекингу стрпљиви кинески домаћини трудиће се да објасне у чему је величина овог народа и колико је укорењена у традицији државе. "Пет хиљада година", прецизирају.
Толико, сматрају, траје непрекинута историја кинеске државности. А као коначан одговор прочитајте шта пише на табли поред капије.
Када се цар пре неколико стотина година овде молио за добру жетву ни он није ишао средином. Император лево, дворски званичници десно, а само Бог неба улази у храм кроз огромну средњу капију. Врата за дивове науче малог човека да све ради са мером (и да студира Конфучија).
Мање је више
Да је молитва о доброј жетви да се нахрани један велики народ услишена како треба тек у ово доба види се у Њућингу, области стотину километара јужно од престонице, у којој су у првом делу ове године произвели пшенице и кукуруза, млека, воћа и поврћа за 3,3 милијарди јуана (долар = 6,5 јуана).
Овде нема кризе светске економије и смањене потрошње као у рецесијом захваћеним увозницима кинеске робе. Њућинг снабдева храном Пекинг и Тјенћин, неких тридесетак милиона људи, не рачунајући сезонске раднике.
Мање је веће тек ако је хармонично. Као што су симболи огледног добра Нућин, змај и феникс, мушки и женски принцип.
Овде се у танким слојевима земље, на бонсаи начин гаје смокве и банане, љуте папричице и чери парадајз, велике тикве и тајванско поврће лијеу, келерабе величине дечје главе и смокве. Још је више оних Европљанима сасвим непознатих, великих и ситних плодова. Човек се засити само од гледања.
"Змај и феникс доносе успех", пише уместо маоистичких парола изнад плодова у стакленој башти. На улазу је бронзана скулптура орача који хода иза снажног вола, у самој башти усредсређене жене опрашују тучкове расцветалих биљака.
Овде хармонију доносе ратарска снага мушкарца и узгајивачка вештина жене.
Нема више гладних ни у оближњем селу. Хуи Куо Коу је за пример најпре осталим становницима области Њућинг, чија управа подстиче такав развој, али и ретким европским посетиоцима.
Оглед се овде сасвим лепо примио и први човек села хитро износи податке о плодовима: нешто мање од 2.500 сељана на пољима заради 210 милиона јуана годишње. На то додаје и тридесет милиона профита трију акционарских друштава.
Сви становници села ће ускоро живети у истоветним вилама од 265 квадрата чију изградњу, каже, дотира управа села. Децу стипендирају током целокупног школовања и великодушно их чекају да се врате. Ако се врате. Досељенике, хвала лепо, не примају. Ипак је само мало довољно велико.
Све са мером
Кад баш желе да се похвале, Кинези воде радознале госте и у огледне градове. Бинхај је нова зона Тјенћина, мегалополиса од 14 милиона становника, који идеалним положајем спаја север и југ, копно и море Кине.
Стари трговачки град је преко нове зоне, основане пре неколико година, отворио портал ка светском тржишту и целој централној Азији.
Транспорт, светске информатичке компаније, класична тешка индустрија и убрзано развијање у висину и према брижљиво испланираним границама новог града, Бинхају доноси годишње 620 милијарди јуана или 95,4 милијарде долара само у овој области са 2,6 милиона становника.
Треба видети размере новог Бинхаја да би се разумела кинеска умереност и приликом подизања огромних корпорацијских и стамбених солитера и небодера.
Шта раде у Бинхају кад баш горе од жеље да се похвале? Одведу вас у музеј планирања, покажу вам тродимензионалну макету области и наведу вас да слушате прекрасну ненашминкану девојку у равним ципелама и сведеном црном костиму да вас проведе кроз изложбу.
Почели су да граде пре пет година и не обећавају да ће завршити, то се подразумева. То пише у наредном, дванаестом петогодишњем плану, уверена је и сама док води посетиоце кроз поставку Комисије за планирање Бинхаја.
И ту има мере и већ се бешумно затварају врата музеја као што се готово бешумно гради кинеска утопија планирања и тржишта. Из парка са друге стране улице, између нових зграда допире гласан смех девојчице која трчи по парку са змајем у руци. Чује се вика смелог дечака, јединца којег, како се чини, чувају обе баке.
Лепрша јато белих голубова поред вештачког језерцета са лотосима. Нема сумње да је и то испланирано. Можете рећи шта год хоћете, али лотос је у Бинхају процветао на време.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар