"Систем Меркел" на мети критике

У демократским системима политички лидери се руше одоздо, из народа, сваке четири године. У разноврсним комбинацијама недемократских демонтаже се обављају на вишим нивоима професионалне политике, унутар круга једнаких. Тренутна ситуација немачке канцеларке Ангеле Меркел показује атипичну комбинацију та два метода.

Као прво, она сама је више пута давала до знања да се и не бори за властити већ за опстанак читаве Европске уније и њене заједничке валуте. Због тога Ангела Меркел и допушта себи да се појављује у практично немогућој улози политичара коме је лична сујета страна.  

Испитивања јавног мњења дају јој за право – њена тврда политика штедње уз став како је готово са необавезујућом помоћи Грчкој и осталим "лењивцима" из Медитеранског клуба допадају се гласачима. Социјалдемократска опозиција је незадовољна, али и немоћна да промени курс владе Ангеле Меркел. 

Зато је отпор избио на, за немачке прилике, најнеочекиванијем месту – унутар властитих редова владајуће конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

Јозеф Шларман, шеф Економског удружења, иначе најмоћније интересне платформе подузетника и индустријалаца при владајућем блоку, јавно је напао канцеларку због "царистичког стила" којим влада Немачком.

"Систем Меркел", "менза-Меркел" у којој се служи само једно јело, "комплекс Петра Великог", "партијска страховлада" – то су само неке од оптужби којом утицајни економиста Шларман засипа канцеларку Меркел.

У политичком врху, наравно, одбијају да ситуацију виде на тај начин, али коментари у медијима, чак и када су на линији одбране канцеларке, углавном наглашавају амбивалентну политичку традицију конзервативне Хришћанско-демократске уније: она је увек функционисала као "канцеларска партија", као својеврсна политичка монодрама.

За тренутак се чинило да се и Аустрија, после одметнуте Француске највернији немачки савезник на европском нивоу, окренула против Берлина. Аустријски канцелар Фајман је пре неколико дана стао на страну Медитеранског клуба и сасвим изненада подржао идеју давања банковне лиценце Европском механизму стабилности, ЕСМ-у.  

Када би то прошло, био би то шамар Берлину који инсистира на постепеном увођењу заједничке фискалне дисциплине у ЕУ. Давање банковне лиценце ЕСМ-у створило би нову потенцијално опасну ситуацију – у трентуку глобалне кризе у чијем срцу стоји осамостаљени финансијски и банковни сектор који се отео политичкој контроли, ЕУ заједничким напорима ствара још једну банку која би, уз то, располагала свежом емисијом новца из Европске централне банке.

Евентуална банковна лиценца Европском механизму стабилности, који се већ сад у медијима назива "Базуком" или "Дебелом Бертом", превелики је ризик, сматра Берлин. То би завртело инфлаторну спиралу до неслућених размера.

Због тога се Беч ове недеље повукао са те позиције, чекајући даљи расплет снаге Ангеле Меркел или слабости на домаћем терену.

Немачка мора да спасава евро

Ангела Меркел као спасилац Европске уније? Ствар је у томе да Немачка и нема алтернативу већ да спасава евро и са њиме политичку будућност европске заједнице.

Експортна снага немачке економије може да се мери само са кинеском. Годишњи извоз робе и услуга износи око 950 милијарди евра, увоз је око 200 милијарди мањи. Ако сада сви осиромаше, коме ће Немачка продавати своје хај-тек производе?

На домаћем тржишту сигурно неће. Немци нерадо троше, више су за штедњу. Понашају се до те мере економски разумно да, у ствари, штете властитој националној економији. Више од три петине свог извоза Берлин пласира у земље Европске уније, више од две петине у Евроленду, чак једна десетина немачког извоза одлази у Француску. 

Ако сада потражња за немачком робом падне на тржиштима осиромашених европских земаља, а у јуну ове године је већ пала за око 1,5 одсто, германска економска машинерија почиње да ради на празно.

Другим речима, Европска унија зависи од Немачке исто тако као што Немачка зависи од Европске уније.

Питање је само да ли се ти заједнички интереси боље чувају са Ангелом Меркел или без ње?

Меркелова се до сада од својих критичара бранила да има визију и да зна куда води. Не зна, каже шеф конзервативног интересног удружења предузетника и индустријалаца Шларман.