Стеже се обруч око Алепа

Најважније упориште побуњеника у Алепу, кварт Салахедин, опкољено је јутрос, а сиријска војска непрестано бомбардује тај кварт. Побуњеници тврде да под контролом држе половину тог кварта, а јаке борбе воде се и у квартовима Хамданије, Сукари, Ал Ансари и Џамијат ал Захра, у западном делу града.

Специјални извештач Политике из Алепа Мирослав Лазански, каже за РТС да је сиријска војска потпуно опколила Алеп који стално надлећу борбени хеликоптери. Према његовима речима, борбе воде у неколико квартова у којима се налази око 15.000 наоружаних побуњеника, који су недавно добили против-авионске ракете типа "стингер".

Лазански каже да се у Алепу воде типичне герилске борбе, док је у Дамаску ситуација потпуно мирна и да су тачне изјаве сиријских генерала да војска у потпуности контролише главни град.

Један представник безбедносних служби је изјавио да "права битка" за Алеп тек почиње, да је око тог града распоређено најмање 20.000 војника и да се очекује додатно појачање.

Сукоби између побуњеника и регуларне војске у Алепу, највећем граду у Сирији, трају од 20. јула, а борбе се настављају и у другим сиријским градовима.

Опсерваторија за људска права је саопштила да је регуларна војска јуче на кварт Салахедин извршила најјачи ваздушни напад од марта прошле године, када су почели сукоби у Сирији, као и да је широм земље током јучерашњег дана погинуло најмање 205 људи, међу којима 115 цивила, 38 побуњеника и 52 војника.

Према подацима Опсерваторије, од почетка конфликта у Сирији, у тој земљи је погинуло 21.053 особе, међу којима 14.710 наоружаних или ненаоружаних цивила, 5.363 војника и 980 дезертера.

Иранци киднаповани у Дамаску

Сиријски побуњеници објавили су да су киднаповали 48 Иранаца у Дамаску, оптужујући их да припадају иранској Револуционарној гарди и упозорили Техеран на даље отмице због његове подшке сиријском режиму.

На видео снимку постављеном на Јутјубу, мушкарац у униформи официра Слободне сиријске армије, навео је да су његови борци "ухватили 48 шабиха (припадника милиције) из Ирана, који су били у извиђачкој мисији у Дамаску", док Иранци тврде да су дошли на ходочашће у једну шиитску богомољу.

"Током испитивања, открили смо да су неки од њих официри Револуционарне гарде", рекао је он, показујући документа узета од једног заробљеног Иранца, који се појавио у позадини снимка.

У видео запису, група мушкараца седи на поду, док наоружане особе иза њих носе стару сиријску заставу коју су усвојили сиријски побуњеници.

"Упозоравамо Иран да ћемо тући све њихове циљеве у Сирији. Судбина свих Иранаца који раде у Сирији биће као и судбина ових - или ће бити заробљеници или мртви", рекао је тај човек.

Телевизија Ел Арабија емитовала је интервју са човеком који је идентификован као Абдел Насер Шмеир, командант једне побуњеничке јединице у источном делу Дамаска.

"Има их 48, плус један преводилац из Авганистана", рекао је он и додао да су ухапшени део групе од 150 људи коју је послао Иран, с циљем да извиди ситуацију на терену.

Техеран је неколико пута тврдио да у Сирију не шаље никакве војне јединице. Министар одбране Ирана Ахмед Вахиди рекао је јуче, пре најновијег киднаповања, да Иран нема никакве оружане снаге у Сирији и да сиријска влада није од Ирана ни тражила слање њихових официра.

"Сирија има моћну армију која ужива велику подршку у народу. Сиријци могу да изађу на крај са проблемима које су странци створили у њиховој земљи", рекао је Вахиди.

Немачка против војне интервенције

Иако се борбама у Сирији не назире крај, Запад већ прави планове за развој земље после пада Башара ел Асада.

Група за обнову сиријске привреде, основана на предлог Немачке, каже да је у првих шест месеци неопходно спречити хаос и разочарање народа, па је у плану брзо снабдевање основним потрепштинама, што би некој будућој влади дало времена да ухвати залет. Аналитичарима се ипак чини да то време није тако близу.

Министар одбране Немачке Томас де Мезијер искључио је могућност војне интервенције у Сирији, и после оставке специјалног представника Уједињених нација Кофија Анана.

"Неспех дипломатије не сме да аутоматски води примени војне силе", рекао је де Мезијер листу Велт ам Зонтаг и оценио да је ''без сумње горко и фрустрирајуће'', ако човек мора да гледа на сва та убиства, а да при том не може да директно нешто предузме.

Овај озбиљни Прус, чије је организационе способности хвалила и сама канцелар Ангела Меркел, рекао је да Немачка мора даље да пружа хуманитарну помоћ и логистички подржава демократски део сиријске опозиције.

''Даље од тога, међутим, не'', рекао је Де Мезијер.

Он је оценио да би за војну интервенцију биле потребне десетине хиљада војника на сиријском копну, како би се насиље спречило, што у овом тренутку није реално.

''То у овом моменту није ни изводљиво, ни одговорно'', рекао је де Мезијер, који је више пута искључио могућност војне интервенције у Сирији.