Обрезивање на ивици

Имају ли европске државе право да забране праксу ритуалног, религиозно мотивисаног обрезивања мушке деце, пре свега беба? Судећи по најновијим испитивањима јавног мнења у Немачкој и Аустрији, одговор је у скоро 50 одсто случајева позитиван.

Политичке институције и законодавна тела у обе земље су међутим супротног мишљења, бојећи се непотребног заоштравања односа са муслиманском и јеврејском заједницом, не само у својој земљи.

Како се тема ритуалног обрезивања, иначе вест стара неколико хиљада година, одједном нашла на првим страницама немачких и аустријских медија, додатно подижући летње темпрературе?

Крајем прошлог месеца Државно тужилаштво у Келну позабавило се случајем четворогодишњег муслиманског дечака који је скоро искрварио до смрти због компликација које су настале после религиозно мотивисаног обрезивања.

Суд је, због недостатка правне основе, ослободио доктора који је извео операцију, али је истовремено ритуално обрезивање дечака назвао "противправним наношењем телесних повреда", барбарском праксом на коју родитељи немају право и позвао законодавце да размисле о потпуној забрани поступка.

Немачки парламент је пре неколико дана усвојио резолуцију којом умирују религиозне заједнице, те потврђује да нема намеру да се меша у религиозне слободе, те да криминализација обрезивања не долази у обзир.

Јавна сцена се међутим не смирује, што доказује не само да је келнска пресуда додирнула нерв јавног мнења у Немачкој, већ се без директног повода као ехо преселила у Аустрију.

Аустријски медицинари су, наравно, први који постављају питања да ли је обрезивање беба и мале деце у случајевима када за то не постоје медицинске индикације покривено законом. За њима су следили медији, верске заједнице и локални политичари.

Гувернер Ворарлберга, једне од девет аустријских провинција, чак је препоручио локалним болницама да се уздрже од таквих захвата док се законска ситуација не дефинише. Провинцијска власт је послала и службени захтев Министарству здравља у Бечу, тражећи да размисли о промени закона.

"Туристичка грана сунећења"

Аустријско министарство то не жели бојећи се да би могла процветати пракса илегалног обрезивања у лошим хигијенским условима, феномен који се у медијима назива "туристичка грана сунећења".

Медицинска пракса у Аустрији директно не забрањује ритуално обрезивање, али га препушта индивидуалној савести сваког лекара. Проблем је међутим у следећем: у Аустрији је прошле године по службеној статистици изведено свега неколико десетина ритуалних обрезивања, али зато неколико хиљада без јасних медицинских индикација.

У Ворарлбергу на пример, који има високи постотак муслиманског становништва, мушка деца из исламских породица имају чак, шест пута већу шансу од осталих да се нађу у групи високог "здравственог ризика", за који је једини лек обрезивање. Када је неки захват медицински неопходан, онда то значи и да се плаћа из здравствених каса, новцем аустријских пореских обвезника.

Представници исламских и јеврејских заједница у Аустрији немају много разумевања за јавну дебату о могућности законске забране или ограничавања ове хируршке интервенције.

Фуат Санац, шеф Исламске заједнице назива дискусију "лицемерном и опасном", док је за почасног председника Јеврејске заједнице у Аустрији Ариела Музиканта читава дебата једнака "новом Холокаусту".

Дебата о забрани обрезивања дефинитивно има антисемитски карактер, жали се и шеф Централног већа немачких Јевреја Дитер Грауман.

"Људи кажу једно, а мисле у ствари друго, кажу да су против обрезивања, а заправо су против Јевреја. Наравно, немачка јавност има право да разговара о ритуалном обрезивању, али то не значи и да ће се ту нешто променити", каже Грауман.

Иницијатива против обрезивања

Обрезивање је код Јевреја конститутивно и елементарно, тврди Грауман за немачку телевизију Це-Де-Еф. "Ми то радимо већ 4.000 година, намеравамо да наставимо с тиме сасвим сигурно још неколико хиљада година", каже Грауман.

Аустријски дневник Ди Пресе отвара простор Џонатану Еношу, оснивачу иницијативе "Бен Шалем" (на хебрејском "недирнути син") која се у Израелу бори против праксе ритуалног религијског обрезивања.

"За сада само два процента јеврејских родитеља не води синове на обрезивање - скромна, али растућа мањина", каже Енош.

По јеврејској вери, на обрезивање се носе мушке бебе од осам дана, док муслиманска традиција (сунити) признаје распон до 13 година.

Изворна религијска обавеза у оба случаја није сасвим јасна. Абрахамово ритуално обрезавање било је неинвазивно, више симболично, цитира Енош Стари завет, данашње је напротив радикално. Муслиманска света књига Куран чак нигде и не спомиње ту праксу, она је више културно условљена.