Оштри резови шпанске владе

Како би смањила дефицит и стала на пут рецесији и рекордној незапослености, влада Шпаније прибегла је додатним, оштрим резовима.

Иако је премијер Маријано Рахој почетком године обећао да неће повећати ни ПДВ ни друге порезе, догодило се супротно. Мирни протести против мера штедње у центру Мадрида, прерасли су у сукобе.

Тек што је шпански банкарски сектор потпомогнут пакетом од 30 милијарди евра међународне помоћи, влада у Мадриду чини даље кораке у правцу изласка из дужничке кризе.

Једна од нових мера je повећање ПДВ-а са 18 на 21 одсто. Циљ оправдава средство, поручује власт, а шпанска привреда мора да се реформише да би била конкурентна и способна да подстакне раст и нова радна места.

"Пакет фискалног прилагођавања смањиће зараде и јавне трошкове у износу од 65 милијарди евра у наредне две и по године. Иако сам раније рекао да ћу смањити порезе, околности налажу да их повећам", поручио је премијер Шпаније Маријано Рахој.

У шпанском министарству финансија кажу да је избегавање плаћања ПДВ-а постало национални спорт, па је Европска унија, између осталог, Мадриду наложила повећање пореза.

"Уколико Шпанија не реши проблеме, евро ће кроз неколико месеци нестати као јединствена валута, јер нема довољно новца за спасавање економије каква је шпанска, а камоли италијанска", тврди економиста Антонио Мартинс.

Шпанци су кивни, а протесту рудара у центру Мадрида придружило се неколико хиљада грађана, јер су многи незадовољни смањењем субвенција, па су до престонице пешачили и по 500 километара.

"Акције рудара само су делић општег народног протеста против мера штедње, које су урушиле наш животни стандард. Ја сам био рудар и моја деца су рудари. Морамо да се боримо за светлију будућност", истиче један од протестаната.

Миран бунт је прерастао у сукобе са полицијом, а из редова демонстраната летели су камење и стаклене флаше - снаге реда одговориле су гуменим мецима. Повређено је и ухапшено неколико особа.