Подршка одрживом развоју

На завршетку тродневног самита у Рио де Жанеиру лидери земаља чланица УН усвојили су завршни документ где су изразили забринутост и огорчење што више од милијарду људи живи у екстремном сиромаштву. Светски лидери су у документу "Будућност коју желимо" на 53 стране, изложили и план за излазак из такве ситуације, преноси АФП.

Лидери и представници 191 земље чланице УН указали су на низ опасности по светску популацију која ће до 2050. године са садашњих седам порасти на девет и по милијарди.

У низу изазова су ширење пустиња и нестанак шума, исушивање земљишта, загађеност животне средине и нестанак хиљада биљних и животињских врста.

Посебна пажња посвећена је, ипак, глобалном загревању, које је оцењено као једна од највећих опасности нашег времена, наводи АФП.

"Ми изражавамо дубоку забринутост због тога што су све земље, посебно оне у развоју, изложене негативном утицају климатских промена", наводи се у завршном документу самита, усвојеном синоћ.

У документу се такође указује на већ појачан неповољан утицај екстремних промена као што су суше, пораст нивоа мора, загађеност океана, што све додатно отежава борбу против сиромаштва и глади у свету.

У завршном документу су утврђени циљеви одрживог развоја, али упркос захтеву земаља у развоју за 30 милијарди долара помоћи, нису прецизирана новчана средства за постизање ових циљева.

Генерални секретар УН Бан Ки-мун је поздравио споразум оценивши га као план да се од планете направи безбедније и ведрије место, додајући да је важно да земље УН заједно сарађују да би га оствариле.

Америчка државна секретарка Хилари Клинтон рекла је да документ " означава стварни напредак у одрживом развоју".

Клинтон је током самита УН о одрживом развоју позвала светске лидере да сарађују са приватним сектором у решавању тих проблема.

"Ово је 21. век и једино уз одрживи развој можемо да остваримо дуготрајан напредак за све, тако што ћемо очувати наше ресурсе и заштити нашу заједничку околину", рекла је Клинтонова обраћајући се највећем скупу у историји УН.

Поборници заштите животне средине и хуманитарна удружења критиковала су завршни документ сматрајући га неадекватним за решавање социјалне и еколошке кризе.