Све кипарске опције

Кипарска влада има још много посла да уради да би стабилизивала банкарски сектор, ако жели да избегне да буде следећа жртва дужничке кризе. Рок за докапитализацију Кипарске народне банке, којој је потребно нешто мање од две милијарде евра, истиче 30. јуна. Још није донета одлука о начину спаса, али сигурна адреса за евентуални зајам јесте и Европска унија.

Све опције су на столу, кажу кипарски званичници. Дугој по величини банци у јужном делу подељеног Кипра потребна је хитна финансијска инјекција од две милијарде евра, што је 10 одсто бруто домаћег производа. Кипарска влада нема тај новац. Зато размишљају да ли да пошаљу захтев за помоћ Бриселу, или затраже зајам од Русије или Кине.

Министар финансија Васос Шиарли каже да свака држава има специфичности и да је Кипру потребна помоћ за банкарски сектор, али да не могу да се пореде са Шпанијом.

"Кипар ће наставити да испуњава обавезе које има према Европској унији. Новац може да дође споља, али морамо да поштујемо оквире Уније", каже Шиарли.

Кипар се сада финансира на рачун руског кредита од 2,5 милијарди долара који, за разлику од зајмова Европске уније и ММФ-а, није условљен спровођењем строгих буџетских мера.

Сада би им биле довољне четири милијарде евра за кредитирање, релативно мала сума у поређењу са средствима издвојеним за Грчку, Ирску, Португал и обећаним за докапитализацију шпанских банака. Многи мисле да би најбоља помоћ била интервенција Европског фонда за спас евра.

"Не треба бежати од такве врсте помоћи да докапитализујемо банке. Неопходно је да покажемо да смо спремни не само да дамо обећања већ да испунимо услове које од нас траже", каже аналитичар Теодор Панајоту.

Економија Кипра учествује са свега 0,2 одсто у укупном бруто производу еврозоне. Тесне везе са грчким банкама разлог су што су бонитетне агенције смањиле кредитни рејтинг Кипру. Како је подељено острво познато као финансијска мека, нижи рејтинг изазива озбиљну забринутост.

Кипарски статус финансијског офшор центра не гарантује заштиту од кризе која погађа еврозону. Доспеће те земље на листу за спасавање наговештава рушилачку могућност да Луксембург буде следећи кандидат за банкрот. То би, оцењују стручњаци, било погубније од пропасти Грчке, Португала и Кипра заједно.