АКТА - ад акта

Контроверзни Трговински споразум о сузбијању пиратерије (АКТА), након што су га одбацила три кључна комитета Европског парламента (ЕП), практично нема шансе да заживи у Европи.

Комитети ЕП за правне послове, грађанске слободе и индустрију изјаснили су се прошле недеље против АКТА уз тврдње да би усвајање овог споразума задрло у приватност грађана ЕУ, на "мала врата" увело цензуру Интернета и лоше се одразило на пружаоце Интернет услуга и мобилне телефоније.

Иако ставови комитета нису обавезујући, овим је практично задат смртни ударац споразуму који су у јануару 2010. године потписале ЕУ, САД, Канада, Швајцарска, Аустралија, Нови Зеланд, Кореја и Мароко, а који је још од тада предмет жестоког спора.

АКТА обавезује потписнике да криминализују све облике кршења ауторских права - од фалсификовања познатих брендова до бесплатне размене филмова, музике и других садржаја путем Интернета.

Управо су одредбе везане за интернет, у којима се предвиђају жестоке казне за све који "омогућавају, подстичу или потпомажу" Интернет пиратерију изазвале узбуну поборника људских права.

Уколико би се ове одредбе широко тумачиле, тврде противници АКТА, под удар закона би могли да дођу сви у чијим се компјутерима или мобилним телефонима нађу садржаји заштићени ауторским правима ако су бесплатно скинути с интернета.

Поред тога, интернет провајдери би могли бити приморани да врше надзор над садржајима које клијенти размењују како не би и сами били оптужени за подстицање или омогућавање пиратерије.

Сумње у добре намере поборника АКТА изазвала је и околност што је јавност била искључена из процедуре састављања овог споразума, али су моћне светске корпорације учествовале у његовом обликовању.

Узалуд је европски комесар за трговину Карел Гухт, покушавајући пред европским парламентарцима да одбрани АKТА, тврдио да ће се споразум примењивати исклучиво на оне који пиратеријом остварују комерцијалну добит и да ће приватност грађана бити заштићена.

Известилац ЕП за АКТА Дејвид Мартин, који је више пута жестоко критиковао споразум, изразио је задовољство ставовима комитета.

"Убеђен сам да ће Парламент на пленарној седници уважити моје аргументе и већином гласова одбацити АКТА", рекао је Мартин за бриселски портал ЕУ Обзервер.

Међутим, чак и у случају да Парламент на седници у јулу усвоји овај споразум, то још не значи да ће он бити спроведен: мора да га одобри и Европски савет, једногласним мишљењем свих 27 земаља чланица, што је практично немогуће пошто су парламенти неколико чланица ЕУ већ одбацили овај акт.

Иако су 20 чланица ЕУ раније потписале АКТА, већина је, суочена са масовним протестима, накнадно одлучила да га не ратификује, а неке земље, попут Словеније и Пољске, су повукле потписе.

И коначно, остаје да се чује обавезујуће мишљење Европског суда правде, који већ неколико месеци разматра да ли је АКТА у складу са Европском повељом о људским правима и осталим темељним законима.

Уколико се и суд изјасни негативно, АКТА дефинитивно одлази ад акта, а светске корпорације мораће да нађу други начин да заштите своје производе од крађе и копирања.