Сирија, ново крвопролиће

После масакра у Хули, ситуација у Сирији се не смирује. У сукобима између сиријске војске и побуњеника, према извештајима посматрача, погинуло је најмање 98 људи, од чега 61 цивил.

Биланс жртава обухвата и 28 војника и девет побуњеника. Жртве су "убијене пуцњем у главу", наводи се у првим извештајима из региона.

Треба имати у виду да сиријске организације за људска права под цивилима подразумевају и људе који су напустили домове и придружили се побуњеницима. У борбама близу границе са Турском, сиријски побуњеници убили су 20 војника, саопштила је опозиција.

Посматрачи УН открили су 13 тела којима су биле везане руке, а претходно су побуњеници објавили снимке тела које су пронашли.

Велики број западних земаља протерао је из својих престоница и прогласио непожељним сиријске амбасадоре и високе дипломате. То је за сад једини притисак који је међународна заједница предузела због масакра више од 100 људи, међу којима је 49 деце, у централном сиријском граду Хули.

Поред протеривања сиријских амбасадора из својих престоница, Аустралија, Француска, Немачка, Велика Британија, Италија, Канада, Шпанија, Холандија, Бугарска и САД су земље које су вратиле своје дипломате из Дамаска.

Сиријски председник за крвопролиће оптужује побуњенике и тврди да владине снаге око Хуле немају артиљерију и тенкове, а посматрачи Уједињених нација тврде да су управо владине снаге умешане у злочин.

Заменик министра спољних послова Сирије Фејсал Микдад рекао је да његова земља није прекршила план Кофија Анана током прекида ватре.

"У исто време, друга страна није поштовала ниједну тачку. То значи да постоји одлука наоружаних група и опозиције да не спроводе Ананов план", истиче Микдад.

Интервенција све реалнија

У Сирији није искључена ни војна интервенција, под условом да буде покренута у складу с међународним правом, сматра председник Француске Франсоа Оланд.

"Употреба оружаних снага је, после масакра у Хули, постала много реалнија опција", рекао је Оланд.

Чак и из Аустралије, која се традиционално не меша у овакве ствари, стижу позиви да су отворени за учествовање у војној интервенцији.

Ипак, аустралијски шеф дипломатије Боб Кар рекао је да је таква интервенција на дугом штапу, с обзиром на ризике које би носила и средства потребна за њу.

Поред великих резерви Русије и Кине, стручњаци сматрају и да се Вашингтон не би упуштао у такав један подухват имајући у виду предстојеће изборе.

Још једна чињеница која одвраћа Запад од организовања војне интервенције јесте што би она била веома скупа и много теже изводљива него она коју је предводио НАТО изнад Либије прошле године.

Стручњаци упозоравају да, поред свега тога, Сирија поседује много јачу противваздушну одбрану, јачу војску, много бољи терен за одбрану и опозиција у земљи је подељена.