Отварање јапанске војне индустрије

После вишедеценијске строге забране извоза наоружања и војне опреме Јапан се коначно одлучније укључује у међународну тржишну утакмицу и развојне пројекте у области војне индустрије.

Немогућност извоза наоружања осим што је умањивала потенцијал јапанских предузећа и државе у остварењу профита у спољној трговини, имала је и финансијске реперкусије у смислу да производња војне опреме искључиво за домаће потребе значи мање поруџбине и веће трошкове производње.

Тако је јапанска држава била присиљена да откупљује војну опрему од јапанских произвођача и по дупло вишим ценама од оних које су могле бити постигнуте да је производња била масовнија, односно намењена и иностранству.

Од ове године, међутим, иако и даље са извесним ограничењима, јапанске фирме имају благослов владе да се окрену иностранству и покушају да продају своје производе из области наменске индустрије, те да кроз размену технологија и заједничко истраживање са страним институцијама унапреде своје знање и способност израде војне опреме.

Фискална 2012. година у Јапану је почела 1. априла, а две јапанске фирме "Шин Меива" и "Кавасаки Хеви" су већ објавиле да су отвориле канцеларију у Индији где ће настојати да продају војне хидроавионе УС-2 намењене извиђању и спасавању на мору, што је први конкретни, самостални покушај јапанских предузећа из области војне индустрије да склопе уговор у иностранству од када је јапанска влада пред Нову годину објавила попуштање забрана на извоз наоружања.

Сама влада не седи скрштених руку па је већ објављен споразум о испоруци 12 патролних чамаца и бродова носивости 100, односно 1,000 тона филипинској морнарици која учествује у напетом војнополитичком гамбиту са Кином и другим државама око тога ко поседује суверенитет над Спратли острвима у Јужном кинеском мору у чијим територијалним водама су пронађене огромне залихе нафте.

Такође, јапански премијер Јошихико Нода прошлог месеца је у заједничком обраћању медијима са енглеским премијером Дејвидом Камероном током своје посете Великој Британији објавио одлуку о технолошком повезивању војних индустрија двеју земаља, што је прво такво партнерство од ублажавања забране.

Сматра се и да ће ново опредељење Јапана за продубљивање војне сарадње са иностранством омогућити укључивање јапанских фирми у технолошки процес производње новог америчког ловца-бомбардера Ф-35.

Ово отварање Јапана у области војне индустрије, оцењују стручњаци, проузроковано је вишегодишњим редуковањем јапанског војног буџета који је сада скоро 40 одсто мањи него почетком деведесетих година и потребом да јапанска предузећа подигну компетитивност у условима раста кинеске војне моћи.

Терет историје

Иако је прави технолошки гигант који поседује напредне технологије у области електронике, машинске и авио индустрије, производње ракета и сателита, Јапан се до ове године свесно уздржавао од покушаја да технологије које имају или потенцијално могу имати употребу у војној индустрији понуди иностраним купцима.

Пораз у Другом светском рату, освешћење које је потом уследило али и интервенција окупационих снага САД у креирању модерног послератног јапанског устава, довели су тога да се ова далекоисточна држава званично одрекне поседовања војске и коришћења оружане силе у решавању међународних сукоба.

Догађаји на Корејском полуоствру почетком педесетих година прошлог века и растућа претња комунизма по интересе Сједињених Држава у Азији и Пацифичком региону, међутим, брзо су навели америчке менторе да одустану од идеје темељног расформирања јапанског војног естаблишмента и схватања да у Јапану мир и безбедност треба да чувају само полиција и обалска стража.

Тако су у Јапану оформљене оружане снаге које, због ограничења које проистиче из устава, ни данас званично не носе назив војске, већ се зову "Самоодбрамбене снаге".

Упркос овом, де факто, поновном формирању оружаних снага педесетих година, десетине јапанских влада које су инаугурисане након Корејског рата на овамо, наставиле су да воде пацифичку политику суздржавајући се од набавке офанзивног наоружања попут далекометних балистичких ракета и носача авиона, развоја нуклеарног оружја, извоза војне опреме и заједничких пројеката за развој наоружања са иностраним фирмама.

Током шездесетих година Јапан је озваничио смернице којима се забрањује извоз војне опреме комунистичким државама, земљама које учествују у војном конфликту и државама које се налазе под санкцијама Уједнињених Нација, али се ова политика у пракси још строжије спроводила тако да се битнији пројекти у области међународне војне трговине и сарадње у којима је Јапан учествовао могу избројати на прсте једне руке и углавном се односе на сарадњу са највећим војнополитичким савезником, Сједињеним Америчким Државама.

Неки од тих, познатијих пројеката су сарадња јапанских фирми са америчким на развоју јапанског ловца Ф-2 и, последњих година, на усавршавању бродских ракетних система за обарање балистичких пројектила, што је мотивисано потребом да се Јапан заштити од претње која потиче од севернокорејског нуклеарног програма.