Погубљен погрешан Карлос

Полицији америчке државе Тексас било је довољно што ликом подсећа на убицу и што живи близу, па да погрешном човеку да смртоносну инјекцију. Карлос де Луна погубљен је 1989. године због убиства раднице Ванде Лопез на бензинској пумпи у приморском граду Корпус Кристи шест година раније.

Међутим, полицијски досије са доказима могао би да покаже да је то трагичан пример замене идентитета који је навео тексашку полицију да смртоносном инјекцијом пресуди погрешној особи.

Извештај на 400 страна којим се тврди да је у овом случају убијена погрешна особа саставио је тим са Колумбија универзитета предвођен професором Џејмс Либмантом. У њему се нуди неколико доказа, као и навода о лошем полицијском вођењу случаја и прикупљању доказа, да прави убица није несрећни Карлос де Луна већ Карлос Хернандез.

У њему се закључује да је Де Луна главом платио за злочин који вероватно није починио. Лоше одрађен полицијски посао, тужилаштво које није успело да кривично гони другог осумњиченог и веома лоша одбрана све заједно су допринели тој трагичној грешци.

"Рекао бих да је ово класичан пример ноншалантности. Деловао је као уобичајен случај, али ми смо пронашли да су постојале снажне тврдње о невиности", каже професор Либмант.

Де Луна је све време откад је ухапшен тврдио да је невин. Полиција и тужилаштво су га сумњичили за убиство Ванде Лопез на пумпи "Сигмор Шамрок" 4. фебруара 1983. године. Он је те ноћи пронађен како се крије испод једног пик-апа неколико блокова одатле.

После тога на суду приликом доношења пресуде пресудна су била сведочења људи који су били на бензинској пумпи то вече. Један од људи који су сипали гориво рекао је да је сигуран да је видео Де Луну на пумпи како ставља нож у џеп.

Друга муштерија сведочила је да је видела Де Луну на вратима бензинске пумпе у тренутку када је чула да госпођа Лопез виче у помоћ. И један пар је идентификовао Де Луну када им је полиција дала слике приликом идентификације.

Ипак, нови извештај дошао је до закључка да ниједан од сведока није видео Де Луну изблиза да би био потпуно сигуран. Имајући у виду, како се наводи у извештају, да су Де Луна и Хернандез скоро идентични свако би могао да се превари у идентификовању убице.

Све то, заједно са Де Луниним већ тада подебелим досијеом, који је укључивао пресуду за покушај силовања и крађу аутомобила, учинило је да полиција и тужилаштво буду убеђени да су ухватили правог кривца.

Званичници који су водили Де Лунин случај знали су да је све готово, поготову имајући у виду да чак и адвокат одбране није прихватао његове тврдње да није убица већ да је то Карлос Хернандез.

Да ствар по Де Луну буде гора, првих неколико месеци није уопште желео да каже име онога на кога сумња пошто се плашио Хернандеза.

Де Луна је сведочио да је Хернандеза видео како излази из пумпе и како се бори са Лопезовом. Али када је чуо звук сирена побегао је са лица места зато што, како је рекао, није желео да упадне у невоље.

Нажалост, ни полиција а ни тужилаштво, па ни његов адвокат, нису желели да поверују у ову верзију нити да је истраже. Убрзо након тога осуђен је на смрт, а 1989. године и убијен.