Хаос на суђењу у Гвантанаму

Халид Шеик Мохамед, самопрокламовани "мозак" терористичких напада 11. септембра 2001. године у Њујорку, одбијао је данас да одговори на питања судије, док су неки од његових сарадника почели да се моле у судници.

Мохамед и још четврица оптужених за смрт 2.976 људи у нападима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, појавили су се пред војним трибуналом у америчкој војној бази Гвантанамо Беј на Куби, на првом саслушању после неуспелог покушаја да им се суди пред цивилним судом пре три године.

Оптужени су одмах скинули слушалице преко који су слушали преводиоца и одбили да одговоре на питања судије, пуковника Џејмса Пола.

Двојица њих су у једном тренутку устали и почели да се моле. Судија је затим довео преводиоца у судницу, али на његова питања да ли разумеју своја права на одбрану и да ли прихватају додељене адвокате, оптужени нису дали никакав одговор.

Мохамедов адвокат Дејвид Невин изјавио је да мисли да његов клијент не одговоара на питања јер верује да је трибунал неправедан.

Судија је упозорио да оптужени не могу да изаберу да не учествују у судском процесу и да им неће дозволити да ометају саслушање. 

Група људи чији су чланови породице погинули у нападима присуствовали су саслушању, док су други могли уживо да прате суђење у војним базама у Њујорку и другим градовима.

Мохамед, пакистански држављанин, признао је војним властима да је одговоран за целу организацију напада 11. септембра, као и за још око 30 завера. Признао је, такође, да је убио новинара листа Вол стрит журнал. Ухапшен је у Пакистану 2003. године.

Биналшиб је оптужен да је помагао у налажењу школа за пилоте, Бин Аташ из Јемена је наводно управљао камповима за обуку у Авганистану, Саудијац Мустафа Ахмад је оптужен да је финансијски помагао отмичарима, снабдевао их западњачком одећом и кредитним картицама, а Пакистанац Ел Азиз Али за финансијску помоћ.

Приликом првог покушаја суђења, Мохамед се изругивао са Трибуналом, рекавши да ће он и његови саборци не само признати кривицу већ и поздравити сопствено погубљење.

Међутим, јављају се назнаке да се одбрана прирема за дугу легалну борбу и да ће се позивати на сумњиву надлежност војних трибунала и на правила суђења која захтевају тајност.

Адвокати процењују да ће суђења трајати годинама, а ако буду проглашени кривим, могли би да буду осуђени на смрт.